Foto: EPA-EFE/ ĐORĐE SAVIĆ

Umesto da odlazak 200.000 Srba bude ključni argument u pregovorima između Beograda i Prištine, Aleksandar Vučić je to prihvatio kao sasvim regularnu činjenicu.

Po njemu je etničko čišćenje Srba sasvim dozvoljeno ako Albanci žele da osvoje teritoriju i na njoj formiraju svoju državu. Iz tog razloga za šest godina svoje vladavine nikada nije spomenuo povratak 200 hiljada prognanih Srba.

Primera radi, koliko smo samo puta od njega čuli da u Štimlju nema Srba i da niko ne želi da ide da živi u Štimlju. Svesno je izbegao da kaže istinu da je do ’99. godine u Štimlju bilo više od 200 srpskih kuća. A postojala je i duševna bolnica u kojoj su zaposleni pretežno bili Srbi.

Etničko razgraničenje koje protežira predsednik Srbije između Srba i Albanaca je samo drugo ime za stvaranje Velike Albanije. Najveća prepreka stvaranju Velike Albanije je Rezolucija 1244 i Ustav Republike Srbije. Predsednik Srbije se pokazuje kao najveći albanski lobista jer Rezoluciju 1244 osporava, a sopstveni Ustav, na koji je položio zakletvu, gazi.

Objavljivanjem namere da će etnički da se razgraniči sa Albancima u srpskim krajevima južno od reke Ibar zavladalo je prosto beznađe. Skoro 80.000 Srba sprema se da napusti vekovna ognjišta. Vlast provocira Oluju Srba, onu tihu, ali zato efikasnu jer niko od Srba ne želi da živi u Velikoj Albaniji. U istoriji Srbi su u seobama odlazili sa Kosova zbog Turaka, Nemaca, terorista UČK. Danas je ova seoba Srba u režiji predsednika Srbije. Ova seoba Srba biće i poslednja jer više neće imati ko da ode.

Još u ponedeljak je Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu najavio da nijedno rešenje za Kosovo neće da napravi bez dogovora sa Srbima iz južne srpske pokrajine. Međutim, već u sredu je predsednik Srbije u turskoj klanici u Šidu, gle koja simbolika, promovisao ideju o razgraničenju sa Albancima odnosno za stvaranje Velike Albanije. Šta se to desilo za ta dva dana ostaje da se nagađa. U više navrata do sada Hašim Tači preti da će mnoge u Beogradu da zaboli glava zbog novih činjenica u istrazi oko ubistva Olivera Ivanovića pa je to možda razlog. Ili je pak ozbiljno upozorenje od onih koji su Vučića doveli na vlast pa sada traže da ispuni obećano i preda Kosovo. Ili je možda nešto sasvim treće.

Predsednik Srbije kaže da je on oduvek bio za ideju razgraničenja sa Albancima. „Malo morgen“ jer da je javno prezentirao takva shvatanja nikada ga Slobodan Milošević ne bi postavio za ministra u svojoj vladi. Koliko se sećamo, a to je bilo ne tako davno, on je promovisao ideju Velike Srbije sa čuvenim granicama Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica. Danas realizuje sa svojim koalicionim partnerima Tačijem i Haradinajem stvaranje Velike Albanije. Za njega nije važno da li je Srbija ili Albanija, važno je da je Velika.

Zadnjih godinu dana predsednik zamajava građane Srbije takozvanim unutrašnjim dijalogom o Kosovu i Metohiji. Za to vreme on intenzivno vodi pregovore sa Hašimom Tačijem na različitim mestima, od NJujorka do Pariza. Pretpostavka je da je posrednik u pregovorima sin DŽordža Soroša Aleks Soroš imajući u vidu njegove česte susrete sa obojicom.

Našim prijateljima u Moskvi u isto vreme na onako servilan način govori da on vodi pregovore da bi kupio vreme i traži svesrdnu pomoć Rusije u odbrani Rezolucije 1244 i očuvanju integriteta i suvereniteta Srbije. Zato i portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kaže da je Rusija mnogo toga uložila u Rezoluciju 1244. Postavlja se pitanje šta treba da znači odlazak Aleksandra Vučića 15. septembra u Moskvu. Ovo stoga jer je doveo u zabludu naše prijatelje jer pre nego što je izneo ideju o razgraničenju sa Albancima pristojno je bilo da se o tome konsultuje i dogovara sa ruskim predsednikom. Uostalom, u maju mesecu na konferenciji za štampu predsednik Ruske Federacije je izjavio da se on nada da će rešenje za Kosovo biti u skladu sa Rezolucijom 1244, što Aleksandar Vučić nije demantovao. Ne mogu se tako obmanjivati prijatelji. A možda Aleksandar Vučić želi da ubedi ruskog predsednika da je u interesu Ruske Federacije da prvo Kosovo a onda i Srbija uđe u NATO pakt.

Stav Ruske Federacije koji je iznela Marija Zaharova u Beogradu je kategoričan. Rešenje statusa Kosova mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Republike Srbije. Ko kaže da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba.

Da bi opravdao predaju Kosova i Metohije brojni režimski mediji prosto se utrkuju u lažima i prevarama da je to u interesu Srbije i Srba. Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, naglašava da će u toj Velikoj Albaniji Srbi imati bolji materijalni položaj. Sonja Liht izjavljuje da ako se odreknemo Kosova, iz Srbije više neće odlaziti Srbi jer će nastupiti ekonomsko blagostanje. Mirko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da u slučaju zamrznutog konflikta Srbija gubi sto milijardi evra. Kakve gluposti! Radi istine, po ruskim izvorima, samo vrednost rudnog bogatstva Kosova i Metohije kreće se između 4-5 hiljada milijardi evra. U podršci ideji razgraničenja pripadnici režima Aleksandra Vučića broj Albanaca povećavaju a broj Srba smanjuju. Nikola Selaković kaže da ih ima milion i 950 hiljada a Aleksandar Vučić 1,5 miliona. Na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu broj izašlih Albanaca je bio 420 hiljada po podacima centralne izborne komisije republike Kosovo. Za pretpostaviti je da se njihov broj danas kreće između 800-900 hiljada.

U podršci Aleksandru Vučiću možda je najdalje otišao Milorad Dodik predsednik Republike Srpske. On kaže da ako bi Srbija zadržala Kosovo u svom sastavu, onda bi Albanci činili više od 30% stanovništva i na osnovu toga mogli bi da imaju mesto premijera ili predsednika Republike. Po tim brojkama ispada da Albanaca na Kosovu i Metohiji ima 2,5 miliona. Čak i da je to tačno, a nije, po njemu 70% Srba mora da se boji 30% Albanaca. U Bosni i Hercegovini Srbi čine samo jednu četvrtinu stanovništva u odnosu na Muslimane i Hrvate. Biće da su Srbi u Bosni mnogo kvalitetniji Srbi pošto mogu da se izbore sa ovim brojem Bošnjaka i Hrvata a ovi u Srbiji su manje kvalitetni pa pred Albancima treba da se povlače.

Uopšte, u dobrom delu vlasti Republike Srpske je prisutna ideja da ako se Srbija odrekne KiM mnogo će lakše da pripoji Republiku Srpsku. Tužno je ali jedan deo srpskog naroda želi da gradi sopstvenu sreću na nesreći drugog dela srpskog naroda. Po međunarodnom pravu Kosovo i Metohija je Srbija, dok Republika Srpska to još uvek nije. Zato je Kosovo i Metohiju mnogo lakše sačuvati nego pripojiti Republiku Srpsku.

Neodgovorna i neozbiljna, možda bolje reći izdajnička, politika Aleksandra Vučića ne treba nikog da iznenadi. Zbog svog porekla njega za Srbiju mnogo toga ne vezuje. Ni oslobodilački, ni balkanski ratovi, ni brojni ustanci od Prvog, Drugog do Topličkog. Građane Srbije čude politički stavovi ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Sam kaže da su njegovi poreklom iz Sočanice sa Kosova i Metohije koji su pre 1912. godine zbog zuluma od strane Arnauta morali da napuste zavičaj. On je za podelu Kosova i Metohije, čime nagrađuje one koji vekovima vrše teror nad Srbima a to su Albanci. Govori da Socijalistička partija Srbije nije izdajnička. Sigurno nije dok je na njenom čelu bio neko drugi.