Slovenci, Srbi i državni simboli 1Foto: Medija centar

U novije vreme proglašeno je mnogo novokomponovanih simbola državnosti – od monster barjaka na beogradskom Ušću do derutne avio-kompanije Er Srbija, koja se pogrešno deklariše kao „nacionalna“ pošto je u polovičnom vlasništvu tuđina (stranog partnera).

Ključni argument patriota je da ne bi bilo Srbije da nema Er Srbije, jer je ona simbol državnosti. Isto što i granice, zastava, valuta, grb, himna, vojska. U ime tog novokomponovanog državnog simbola građani Srbije već sedam godina grcaju u državnom haraču da za njega obezbede novac jer im je rečeno da patriotizam koji neguje državne simbole nema cenu.

Pre neki dan Slovenci su srpskim patriotima efektno održali lekciju kako ne treba zloupotrebljavati pojam „državni simbol“ u ekonomiji. Poruka lekcije glasi – ako je previše skup, džaba mu status simbola državnosti. Bilo je slučajeva od kad smo se razišli iz zajedničke države da sertifikovani Srbi sa istorijskim distancom i nevoljno priznaju kako su „Slovenci ipak bili u pravu“. I sad opet Slovenci su nam pokazali šta misle o ceni koštanja državnih simbola i tzv. ekonomskom patriotizmu.

Ovog puta reč je o „nacionalnoj“ avio-kompaniji.

Slovenačka državna avio-kompanija Adrija ervejz privatizovana je 2016. godine kad je njen vlasnik postao nemački AA International Holding (fond 4K Invest), koji se pokazao kao loš gazda. Već 2017. godine Adrija ervejz imao je gubitak 5,4 miliona evra, a 2018. godine bio je u minusu oko pet miliona evra. To je bio razlog da 30. septembra 2019. kompanija bankrotira, posle 58 godina rada. Kad je Adrija ervajz bankrotirala, za njeno trenutno spasavanje bilo je potrebno 28 miliona evra, ali Vlada je rekla da ne namerava da to učini.

Potom je Vlada godinu dana tragala za isplativijim rešenjima po građane Slovenije – da osnuje (sama ili sa strateškim partnerom) novu nacionalnu avio- kompaniju ili da dotira zainteresovane prevoznike koji su spremni da pod određenim uslovima održavaju avio-saobraćaj sa Slovenijom.

Računica je pokazala da su, ako se Vlada opredeli za nacionalnu avio-kompaniju, za očuvanje najprometnijih linija (Brisel, Frankfurt, Minhen, Beč, Cirih) potrebne državne subvencije od četiri-pet miliona evra godišnje.

Tadašnji premijer Marjan Šarec izjavio je da bi eventualno osnivanje nove državne avio-kompanije bilo vrlo riskantno, pa posle takve izjave nije ostalo mnogo dilema oko funkcionisanja vazdušnog prevoza u Sloveniji.

Stav Vlade suštinski je definisalo Ministarstvo za infrastrukturu: „Naša je odgovornost da osiguramo povezanost Slovenije sa spoljnim svetom i ništa više. Ako bude potrebno, daćemo subvencije za avio- kompanije koje su spremne da organizuju saobraćaj sa Slovenijom.“ I Vlada se odlučila za „autsorsing“.

Četrnaest meseci posle bankrota Ministarstvo za privredni razvoj objavilo je (25. 11) kraj prvog roka za prijave na tender za bolju vazdušnu povezanost Slovenije sa EU i ostatkom sveta. Iza ovako birokratski sročene informacije krije se namera Vlade da s pet milion evra dotira sve kompanije koje održavaju avio-saobraćaj sa Slovenijom.

Subvenciju su podeljene u tri tranše, a prvu u ukupnom iznosu od 985.320 evra (planirano je da se potroši 1,5 miliona) dobili su Lufthanza, Er Frans, Turkiš erlajns, Er Srbija, Viz er, LOT, Montenegro erlajns i Sviss.

Na tender može da se prijavi svaki prevoznik koji održava saobraćaj sa aerodromima u Sloveniji dva puta nedeljno (najmanje dva meseca).

Vlada je propisala da tender važi od 1. 3. 2020. do 30. 9. 2021. Veću subvenciju dobiće prevoznici koje će obavljati više letova za Sloveniju i dovesti više putnika.

Najveći iznos sufinansiranja može biti do 800.000 evra, plus 200.000 na kraju tendera. Vlada je ograničila subvencije na najviše 30 evra po putniku.

Slovenija više od godinu dana posle bankrota Adrija ervejza nema državni simbol – nacionalnu avio-kompaniju. Dva dana po bankrotu, prevoz putnika preuzeli su Brisel ervejz, Viz er i Lufthanza.

Ekonomska analiza pokazala je da nema tržišta za isplativu nacionalnu avio- kompaniju.

Pa su Slovenci odlučili da im taj „simbol“ ne treba jer će ih mnogo koštati. Bilo im je jeftinije da pet miliona evra odvoje za dvogodišnje subvencije avio-prevoza nego da svake godine dotiraju nacionalnu avio-kompaniju sa po pet miliona evra plus zakup/kupovina, osiguranje i održavanje aviona, briga o zaposlenima, slotovima, kreditima, tržištima, menadžmentu, korupciji…

Slovenija je dokazala da se može bez nacionalne avio-kompanije. Zbog toga nije propala država, građani nisu ostali bez avio-prevoza a imao je ko da doveze maske i respiratore iz Kine.

Slično je mogla da postupi i Srbija. Da Vlada raspiše javni tender za povezivanje Srbije sa Evropom i svetom, propiše pravila i sufinansira avio-prevoznike s određenom sumom.

Iako se zvanični podaci kriju, postoji gotovo opšte uverenje da je država Srbija do sada za Er Srbiju po raznim osnovama potrošila 250-300 miliona evra.

Prognoze su da će morati da potroši još toliko da bi Er Srbija preživela krizu a i posle je krajnje neizvesno kako će poslovati. Da je raspisala tender, Srbija bi godišnje na subvencionisanje avio-prevoznika potrošila, recimo, 20 miliona evra.

Tako bi uštedela bar 200 miliona evra. I ne bi morala da se „bakće“ sa strateškim partnerom, ne bi morala da smišlja marifetluke za pokrivanje gubitaka, da brine gde da iznajmi (ili kupi) i po kojoj ceni avione, kako da uzme i vrati kredite i po kojoj kamati, ne bi morala da zapošljava svakakve menadžere, ne bi otpuštala radnike i smanjivala plate.

Mogla je Vlada Srbije (ali nije htela) da zapuši usta svim patriotima koji nikad ne pitaju za cenu državnih simbola.

Uključujući i one patriote koji simbolima proglašavaju kongresne centre i poslovne kule po Beogradu.

Autor je novinar

close
Slovenci, Srbi i državni simboli 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.