Slušanje Ustava bez vrha struke i nauke 1ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Srbije je 29. 4. 2021. organizovao javno slušanje o promenama Ustava RS u oblasti pravosuđa.

Na ovaj skup su pozvani poslanici, premijerka, ministarka pravde, predsednik i sudije Ustavnog suda, predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda, republički javni tužilac i njegovi zamenici, predsednici apelacionih sudova, predstavnici strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, ambasadori…

Prvi utisak je da se nisu čuli glasovi najkompetentnijih iz vrha pravosuđa, struke i nauke.

Uočava se da oni koji su dali najveći doprinos prilikom svih prethodnih razmatranja, kao što su profesori ustavnog prava koji su sačinili Analizu ustavnog okvira o pravosuđu, 15 eksperata sa javnog slušanja 20. 2. 2018, članovi dosadašnjeg sastava Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT), kao i predstavnici YUCOM-a, Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za pravosudna istraživanja, nisu pozvani na ovaj skup, ali se zapaža i da mnogi od pozvanih nisu došli ili nisu uzeli reč, kratak rok pozivanja i ukupno vreme za izlaganja.

Informacije u medijima o događaju se svode se na uvodne govore predsednika Narodne skupštine i ministarke pravde.

Utisak je da je o celini problematike na dnevnom redu, najpodrobnije govorila predstavnica Društva sudija Srbije (DSS), koje je pre početka skupa objavilo i saopštenje.

DSS ovo slušanje ocenjuje kao „preliminarnu anketu“ o viđenjima učesnika da li u ovom trenutku uopšte treba menjati Ustav ili ne?

Sudija VKS Biljana Sinanović je podsetila da je ovaj sud 2018. sačinio ozbiljnu analizu amandmana Ministarstva pravde (MP) i skrenula pažnju na ujednačavanje sudske prakse.

Predstavnik Udruženja tužilaca je istakao da su se o predloženim izmenama Ustava od strane MP-a već izjasnili, kao i DVT.

Ostali diskutanti, direktor Pravosudne akademije (PA) i predstavnici Foruma sudija Srbije i Alumni kluba PA, insistirali su da ovo nije tek početak, nego jedna faza postupka koja je već trebala biti završena uz PA-u kao obavezni uslov za prvi izbor na pravosudnu funkciju.

Direktor PA je istakao da smo juna 2018. na plenarnoj sednici Venecijanske komisije (VK) dobili mišljenje koje je u sebi obuhvatilo i mišljenja drugih konsultativnih tela Saveta Evrope, a „kada VK kaže da je ovaj deo oko Ustava završen, znači da nas očekuju zakoni.“

Na samom početku, advokat Toma Fila je rekao da izbor sudija treba da bude u skupštini, da PA nije mesto u Ustavu nego u zakonu i da bi obavezna obuka onemogućila advokate da postanu sudije.

Niko nije ni pokušao da odgovori na iznete predloge DSS-a, ukoliko se, ipak, donese odluka da se pristupi promenama Ustava: 1. da Odbor formira radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava u cilju depolitizacije pravosuđa i objavi imena članova u kojoj krucijalnu ulogu treba da imaju profesori ustavnog prava; 2. da se pođe od Pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu iz 2014. koju je podržala cela struka; 3. da se o predlogu akta o promeni Ustava pokrene široka javna rasprava i 4. da se potom zatraži zajednička ekspertiza stručnih tela Saveta Evrope koji su imali različita mišljenja o pojedinim pitanjima i u skladu sa njom koriguju predlozi akata.

Tema o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, izvorno je inicirana nedostacima Ustava od 2006. na koje je 2007. ukazala Venecijanska komisija.

Pre svega kao dvostruki politički uticaj na izbor i razrešenje sudija, predsednika sudova i na izbor i rad najviših organa pravosuđa.

Politička vlast i pravosudna struka su, nakon katastrofalno sprovedene reforme 2009-2012, navedenu kritiku prihvatili.

Nacionalna strategija reforme pravosuđa doneta je 2013, a 2014. sačinjena „Pravna analiza ustavnog okvira o pravosuđu“.

Sve je usaglašeno sa EU 2016. – Sporazumom o pristupanju i Akcionim planom za poglavlje 23. Zatim, umesto da se 2016-17. sprovedu ustavne promene, izvršna vlast je odustala od prenosa finansiranja pravosuđa na VSS/DVT i krenula u pripreme promena Ustava isključivo po svojim kriterijumima.

Nadležna tela pravosuđa, struka i nauka su se početkom 2018. zajednički i argumentovano, suprotstavile ustavnim promenama sadržanim u Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav od 21.1.2018., posebno u pogledu sastava, nadležnosti i načina rada VSS i DVT, finansiranja i uloge PA-e.

Od početka svi nadležni organi i tela pravosuđa su zahtevali da se ovaj tekst povuče iz rasprave i kroz zajednički rad izradi novi tekst, tim pre što MP prema Ustavu nije ovlašćeni predlagač ovih promena.

Bazične slabosti ovog dokumenta nisu otklonjene kasnijim delimičnim korekcijama kroz tri verzije Nacrta amandmana, pa ni usaglašavanjem sa Mišljenjem VK iz juna 2018, o čemu se VSS izjasnio 20.7.2018.

Pravosuđe nije konsultovano ni povodom Predloga Vlade o promenama Ustava od 30.11.2018., koji je posle dve godine ćutanja – ponovljen 4.12.2020. sa istim obrazloženjem.

Umesto zajedničkog rada, konstantna je namera, uz pojačan pritisak, političke vlasti da eksterno kontroliše i usmerava pravosuđe i ignoriše njegove stavove, kao i ukazivanja nauke ustavnog i pravosudno-organizacionog prava.

Dok je tako, verovatno su u pravu oni koji predlažu da se ustavne promene ne obavljaju u ovako limitiranim uslovima, tim pre što je mandat Narodne skupštine do 2022. i što predstavnici EU u pojedinim dokumentima, kakav je npr. poslednji Izveštaj EU, pokazuju potpuno nerazumevanje za ove procese nazivajući ih „tehničkim“.

Zračak nade dala je novoizabrana predsednica VKS, u svom prvom obraćanju javnosti (Politika,1-3.5.) izjavom: „Nacrt ustavnih amandmana treba da bude vraćen u proceduru, a važni predlozi struke trebali bi da budu usvojeni.“

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Slušanje Ustava bez vrha struke i nauke”

  1. Kako mozete da svrstate dosadasnje clanove VSS u najkompetentnije iz vrha pravosudja , struke i nauke ? Kada vecina dosadasnjih clanova VSS nije pokazala osnovnu kulturu i znanje prilikom obracanja javnosti i na skupstinskim sednicama . Odlazeci predsednik VSS I VKS je novoizabranu predsednicu VKS i VSS nazvao lepoticom sveta i time ponizio prvo struku zatim funkciju koja mu je do tada bila poverena , svoju licnost i na kraju licnost izabrane koleginice koja nicim nije zasluzila da je tako nazove … Dosadasnji clanovi su imali vremena dok su bili na tim poverenim funkcijama 4 godine da javno raspravljaju , predlazu , usaglasavaju misljenja i stavove … zasto to nisu uradili ? Moje licno misljenje je da VSS ako bude kao do sada da mora da ima kontrolu jer nije se pokazao da ima kapacitete da bude vrh pravosudja

    • Poštovana koleginice Denić, hvala Vam na komentaru. Razumećete da se kao sudija, autor članka i dosadašnji član VSS necu ovom prilikom izjašnjavati o pojedinostima kojim ste potkrepili vas stav. Mi u tadašnjem VSS smo bikli prinuđeni sticajem okolnosti 2017. i posebno 2018. sa objavljivanjem radne verzije Amandmana MP na izmene Ustava o pravosuđu, da počnemo da se bavimo ovim pitanjima. U tom smislu stavove koje je u to vreme doneo VKS i VSS su za ugled pravosuđu i struci, a posebno Analiza od 20.7.18. nakon objavljivanja Mišljenja Venecijanske komisije. Zabrinjava, što profesori ustavnog prava koji su sačinili Analizu ustavnog okvira o pravosuđu 2014, pa onih 15 eksperata loji su govorili na javnom slušanju profesora 20.2.2018., Yukom, Bg centar za ljud.prava,
      CEPRIS i mnogi drugi koji su imali svoj stav, pa i pojedini članovi VSS koji su bili aktivni u toj materiji, imali svoj stav i nastupali u javnosti, nisu pozvani na ova javna slušanja. Problem je i što kolege i naše institucije nisu dovoljno svesne da ako ne reagujemo na vreme i argumentovano moglo bi vrlo lako biti usvojene i promene koje su stanovišta struke i nauke sporna, a u realizaciji sudijama,tužiocima, al pre vega građanima Srbije mogli doneti slične efekte kao 2009-12. godine. Zato se, za početak, trebamo svi izjasniti da li podržavamo operativne predloge od 1. do 4. koje je objavilo u saopštenju Društvo sudija Srbije, u slučaju da se postupak o ovom pitanju u Narodnoj skupštini intenzivira, a to je realnost. Pri tome se monopol izvršno-političke vlasti nad ovim procesima ne pridržava ni onoga što je nedavno obećao npr. da će organizovati šira javna slušanja u Nišu, Novom Sadu iKragujevcu, umesto toga su 10.5. na Odboru odlučili da organizuju još 2 u Beogradu i da pozovu premijerku i ministrku pravde, a niko ne poziva u tom rangu vrh pravosuđa, niko se ne pita i ne analizira šta piše u obrazloženju Predloga za promenu Ustava ili zašto se predlaže samo izmena svih odredbi o pravosuđu i na osnovu kojih stručnih i naučnih analiza, kada su sve objavljene pokazale da depolitizacije pravosuđa nema bez promena idemokratizacije ukupnog političkog sistema i odredbi Ustava iz mnogih drugih njegovih delova koji su prevaziđeni ili se ne sprovode ne samo po normi nego i po duhu i po najboljoj tradiciji naših Ustava, polazeći od prvog, Sretenjskog!

  2. Postovani kolega Djurdjic neizmerno vam zahvaljujem na odgovoru i pojasnjenju trenutne aktuelne problematike oko Ustava i vase iskrene zelje da sve protekne u okviru zakona i dimokratskih okvira . Imala sam cast da vas prifesionalno upoznam kao i preko vasih javnih istupanja kako preko ovih tako i preko drugih informativnih medija . Moja zelja je a na osnovu licne opseracije vase strucnosti i moralnih karakteristika da bi mogli biti dozivotni clan ili konsultant buducim clanovima VSS . Kada sam navela da pojedini odlazeci clanovi nisu pokazali osnovno znanje i kulturu i dalje stojim iza svojih reci o kojima ne bih taksativno nabrajala ovom prilikom . Zelim vam svako dobro u daljoj borbi i radu u pravosudju i ostalom sto vas cini struckakom kakav jeste .

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.