Sporazum sa narodom je obavezujući 1Foto: Lična arhiva

Prema italijanskim analitičarima, lista je prikupila veliki broj dotadašnjih razočaranih birača, neopredeljenih, kao i mlađu populaciju. Italiji su sledili opšti izbori 2001. godine.

Najveća opoziciona grupacija je nastupala pod nazivom „Kuća slobode“ koju je predvodio Silvio Berluskoni.

U susret izborima, Ema Bonino je žestoko kritikovala vladajući režim optužujući ga za negovanje korupcije, nejednakosti i neravnopravnosti u društvu.

Sa pragmatičnim Silviom Berluskonijem brzo je našla zajednički jezik u formulisanju 11 osnovnih principa za poštene izbore i pravedno društvo.

Berluskoni je pred kamerama potpisao „Ugovor sa Italijanima“, koji se oslanjao na dogovorene principe rada i pozvao vladine medije na fer izveštavanje i ravnopravnu kampanju.

S druge strane, vladajuća koalicija nije sedela skrštenih ruku i činila je sve da dođe do fragmentisanja opozicione mreže.

Neočekivano, pred početak kampanje 2001. godine, Ema Bonino odlučuje da izađe iz pregovora o zajedničkom opozicionom nastupu a njeni najbliži saradnici u sumrak kampanje poručuju u televizijskim obraćanjima da njih ne obavezuje opozicioni ugovor sa narodom.

Izbori su završeni, potpisnici ugovora sa narodom su ubedljivo pobedili, pokret „lista Bonino“ nije osvojila nijedno mesto u parlamentu i par godina nakon izbora prestali su da postoje.

Odgovarajući na zahtev naroda a polazeći od stanja u društvu koje je duboko podeljeno, u Srbiji je 2019. godine potpisan „Sporazum sa narodom“, kojim su se opozicione stranke i pokreti, između ostalog, obavezali svojim potpisom da na eventualnim izborima neće učestvovati dok se ne obezbedi slobodan i pošten izborni proces.

U trenutku kada su stotine hiljada demonstranata po celoj Srbiji tražili da se na lažne izbore više ne izlazi, opozicione stranke i pokreti su se utrkivali ko će pre da stavi potpis na „Sporazum sa narodom“.

Broj potpisnika je bio impresivan, 18 stranaka, pokreta i inicijativa se, ne razmišljajući mnogo o posledicama, obavezalo građanima.

Godinu dana kasnije, lista potpisnika koji će izaći na lažne izbore protiv kojih su tada protestvovali sve je duža.

Dok pojedini potpisnici nisu ni dali objašnjenje građanima zašto krše Sporazum, posebnu pažnju je privukao mladi pravnik funkcioner Pokreta slobodnih građana koji je „svoj“ potpis na Sporazumu objasnio rečima da je to bio performans.

Međutim, nevolja sa sporazumima je ta što postoji i druga strana ugovornica i što potpis strana ugovornica obavezuje, tako je u svim pravnim sistemima pa tako i u Srbiji.

„Sporazum sa narodom“ dakle nije simbolični politički i medijski trik, nego pravno i moralno obavezujući čin jer ga je u ulozi druge strane potpisalo više od 200.000 punoletnih lica.

Potpisani Sporazum sadrži taksativno navedena prava i obaveze, a kada je sadržina Sporazuma na takav način određena, onda stavljeni potpisi ne mogu i ne smeju biti politički performans jer to predstavlja ruganje ne samo pravu nego i drugoj strani ugovornici.

Takvo objašnjenje nije samo ismevanje osnova na kojima leži pravna istorija nego predstavlja i zloupotrebu poverenja 200.000 punoletnih lica.

„Sporazumom sa narodom“ je stvorena pravna norma koja strane ugovornice obavezuje na određeno međusobno ponašanje. U teoriji građanskog prava, čiji je deo obligaciono pravo, ugovori su upravljeni na postizanje određenog cilja.

Dok se taj cilj ne ostvari, ugovor obavezuje. Cilj potpisanog Sporazuma je bio da se obezbede slobodni i pošteni izbori. Verujemo da su potpisnici Sporazuma znali šta potpisuju i na šta se obavezuju. Sve ovo nam govori da Sporazum polako postaje crvena linija koja će napraviti jasnu vododelnicu: razliku između političara koji drže performans i onih koji drže reč.

Reč koja će ih u trenutnoj političkoj kombinatorici možda i skupo koštati ali će u očima svih nas „običnih“ građana  napraviti vrednosnu razliku.

I na kraju, ovde nije samo reč o pravu (najmanje je reč o pravu), nego i o moralu, onako kako mi danas gledamo i vrednujemo svoj potpis tako će i birači sutra vrednovati nas. Ukoliko mi prekršimo datu reč i potpis, za šta se onda borimo, šta onda narodu poručujemo, šta nam ostaje od bavljenja politikom? Performans!

Autor je vanredni profesor, Univerzitet UNION Nikola Tesla

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.