Srbija je spala na Junus-efendiju i polako se diže

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Daleko je ovo od Ive Andrica. Vise je u domenu Tri karte za Holivud i Crnog Gruje, tajne loze Prasona i ostalog.

2. Za rubriku „Vervali ili ne“, dočekasmo da i neki naš prof dr pravnik nauka uoči prirodu političkog sistema u kome živimo. Dobro, bolje ikad nego nikad. U Srbiji 1945-2025, kao u svakoj despotskoj državi (Sumer,…, Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po – DEJURE (lat. de iure, koje znači „zasnovano na zakonu“), već se odvija po – DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači „u praksi“) – a tu PRAKSU kordinira despotska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte – sa ciljemda očuva statusa qvo; po kome je ona „večna vlast“ IZNAD Zakona – a Zakon je za sirotinju raju).
   Ps. Ustav služi za „pokazivanje“ – da stranci vide kako smo mi demokratska država; a u praksi Srbije odvija se život kao u svakoj despotiji – gde je vlast iznad Ustava, i bilo kakvog Zakona.

3. DSS u drugi film

4. Ova izvanredna analiza uloge Ustavnog suda u nepoštovanju Ustava, ne uzima u obzir i sve drugo što je Ustavni sud protivustavno radio i u drugim predmetima koji su od interesa za javnost, ali koji su od nje sakriveni, jer akta doneta u tim predmetima protivzakonito do danas nisu objavljena i na sajtu Ustavnog suda. Tako je bilo moguće da Ustavni sud odlučujući o pokretanju postupka za ocenu dve odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ne poštuje čak 24 „konačnih, izvršnih i opšteobavezujućih“ Odluka i Rešenja Ustavnog suda, 4 pravno-obavezujuća shvatanja Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu „koja se neposredno primenjuju i na osnovu kojih se tumače odredbe o ljudskim i manjinskim pravima“, najmanje 7 pravnosnažnih i izvršnih presuda Upravnog suda i 798 pravnosnažnih i izvršnih upravnih akata Republičke direkcije za imovinu donetih po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a na kojim ustavno-pravnim osnovama je bila zasnovana Inicijativa za ocenu tih Zakona. Tako je Ustavni sud dokazao da u Srbiji ne postoje vladavina prava, podela vlasti i čak 5 Ustavom zajamčenih, ljudskih prava građana koja su povređena tim Zakonom, već jedino ničim kontrolisana moć vlasti da propisuje i odobrava sve što joj padne na pamet, kako bi na taj način obezbedila pravo na restituciju sebi lično ili njoj bliskim licima, koja nisu poštovala jedan Zakonom propisani uslov, koji je paradoksalno: poštovalo čak 105.098 savesnih i odgovornih građana, koji je potvrdio i Ustavni sud svojom Odlukom i Rešenjem i koji je i danas na pravnoj snazi (?!). Zato i ne iznenađuje što se u Srbiji 20 godina nakon donošenja Ustava iz 2006. godine u skupštinskoj proceduri nalazi predlog novog Zakona o odgovornosti o kršenju ljudskih prava (Zakon o lustraciji), a čije donošenje podržavaju i sve pro-evropske, opozicione stranke u Narodnoj skupštini, i što samo po sebi dovoljno govori koliko smo daleko od Evropske unije kojoj navodno želimo da se priključimo!