Da se dogovore Simo Spasić i Paunović

Sve što je rekla ministarka Paunović upravo potvrđuje ono što Simo Spasić tvrdi da nismo – genocidan narod.

Njene reči su toliko sramotne da optužuju sve – i državu kao celinu, i SPS kao partiju, ali i srpski mentalitet, za koji ispada da nije ništa naučio ni posle Srebrenice, ni posle rata na Kosovu 1998-1999, pa ni iz ratova devedesetih u celini.
Da li je u pitanju nesvest ministarke o težini reči koje je izgovorila sa te pozicije ili je u pitanju čisto zlo koje je prevladalo u toj osobi, toj partiji i delu ove nacije?

Svako ko iole poznaje istoriju 20. veka zna da se partije koje koriste nasilje i rat kao deo svog političkog programa nikada ne zaustave na drugim nacijama i verama. Takva politika se uvek na kraju okrene protiv sopstvenih građana, na ovaj ili onaj način.

Juče su Albanci proglašavani „nelojalnim građanima“ države i to je služilo kao opravdanje za represiju i nasilje. Sutra će to biti bilo koji politički neistomišljenik, građanin ili student. Dovoljno je da ga prethodno proglase „izdajnikom“, „stranim plaćenikom“, „ustašom“, „blokaderom“ ili „žutim lopovom“. Posle toga, sve postaje dozvoljeno.

Podsetimo i na jednu činjenicu – i Kosovari su bili građani ove države, a većina je, makar do 1998. godine, živela mirno i bila lojalna državi.

Narod koji je doživeo Jasenovac ne bi smeo da radi ili promoviše ono što je njemu učinjeno – etničko čišćenje.
Zbog toga je zločin u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom Ratka Mladića, iz srpskog ugla neoprostiv i neopravdiv.

Trebalo mu je oduzeti čin, državljanstvo i svaku javnu počast, a suditi mu ovde, pred domaćim pravosuđem.

A od gospođe ministarke očekujemo samo jedno – ostavku.

Mislite o tome.

Igor Ranković, građanin

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.