foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Najavljuju se izbori. Očekuju se promene. Svako ih posmatra iz ugla svog interesovanja, a ja ih očekujem pre svega u bezbednosnom sektoru.
Pitanje bezbednosti biće jedna od ključnih tema predstojeće kampanje. Eksploatisaće ga i vlast i opozicija. Slušaćemo brojna obećanja, predloge i rešenja – neka dobra, neka manje dobra. Gotovo sve će biti usmereno na borbu protiv kriminala.
Izvinite ako sam nešto propustio, ali nisam čuo nikoga da kaže da ćemo se boriti protiv kriminalaca.
Neko je veoma pažljivo osmislio tu formulaciju i plasirao je u javni prostor. Borba protiv kriminala zvuči dobro, ali šta je sa kriminalcima? Hoćemo li njih procesuirati ili ćemo ih i dalje štititi i koristiti kada to nekome odgovara?
Još nešto. Propagandni rat vodiće se iz udobnih fotelja i sa bezbedne distance. O tome će tek biti vremena za analizu – kada Klark Kent raspiše izbore.
Želeo bih da se osvrnem i na drugu, ništa manje važnu temu – međunarodnu saradnju bezbednosnih službi.
Oni koji su bolje upućeni reći će da saradnja postoji: razmenjuju se operativni podaci, organizuju međunarodni seminari, obuke i stručni kursevi. Sve je to tačno. Ali postoji jedno veliko „ali“.
Uzmimo za primer SKAJ aplikaciju. Koliko su podataka naše službe i tužilaštvo dobili od međunarodnih partnera? Koliko je tih podataka završilo u fiokama, gde i danas stoje neiskorišćeni? Još poraznije – koliko ih je dospelo upravo do onih na koje se ti podaci odnose?
Kada je reč o obukama i stručnom usavršavanju, nameću se dva pitanja.
Prvo: kada se polaznici vrate u svoje matične organizacione jedinice, koliko im sistem dozvoljava da primene znanje koje su stekli? Nažalost, odgovor znam.
Drugo, još ozbiljnije: koliko njih to znanje podeli sa ljudima sa kojima nikako ne bi smeli? Da li znate sa kim? Nažalost, znam i odgovor na to pitanje. Upravo zato ovo i pišem.
Pokušaću da pojasnim još jednu važnu stvar.
Naši međunarodni partneri ne posmatraju Srbiju kroz pojedince, već kroz institucije. Oni vide funkcije, a ne ljude.
Tako se i odnose prema sistemu. Međutim, kada su shvatili da se iza časnih funkcija često kriju nečasni ljudi koji upravljaju tim sistemom, poverenje je naglo počelo da nestaje.
Ako želimo da idemo napred, to poverenje moramo da vratimo. A put je samo jedan – promena ljudi koji zloupotrebljavaju sistem, a ne promena samih funkcija.
Autor je bivši pripadnik MUP-a Srbije i diplomata
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
