Menjam budućnost za malo prasetine

Ulazak i izlazak iz autobusa ili tramvaja GSP-a, na primer, gotovo se svaki put pretvori u čudan pokušaj preoblikovanja fizičkih zakona, i to baš onih koji su direktno naslonjeni na aksiome, ili su sami aksiomi te discipline. Najčešće je reč o starijim građanima koji na linijama koje koristim, a koje prolaze pored Kalenić pijace, sa sobom vuku i kolica kako bi sebi olakšali kupovinu.

Dakle, radi se o građanima Beograda, mahom starijim od 60 godina, koji za sve to, ne malo vreme života, nisu uspeli da razumeju da se dva tela ne mogu naći na istom mestu u isto vreme. Taj pokušaj je nemoguć, a jedini rezultat takvog upornog nastojanja jesu haos, nervoza i gubljenje vremena, sve dok se svi ne povuku pred neumitnim zakonima fizike.

Zašto se to već sutra ponavlja, razlog je moje zabrinutosti. Ne zbog ulaska ili izlaska iz gradskog prevoza, već zbog uspostavljanja podnošljive društvene situacije na predstojećim izborima.

Evo još jednog primera. Vrlo se često u televizijskim informativnim emisijama čuje rečenica neverice: „Pa zar je moguće da nemamo vodu usred leta u 21. veku?“ Kao da 21. vek sam po sebi garantuje vodu ili bilo koji drugi standard na koji se računa. Svaki put kada čujem ovu pogrešnu odu 21. veku, postavim pitanje, sa priličnim uverenjem da ga upućujem pravoj osobi: „Za koga si glasao ili glasala?“ Ne možeš glasati za politike 19. veka, makar i samo po spoljnim obeležjima, a očekivati standard 21. veka.

Mada, tu zapravo nema nikakve politike ni 19, ni 20, ni 21. veka, osim ako se velika pljačka ne smatra politikom. Možda bi se mogla proglasiti ideologijom, ali politikom svakako ne.

Tek, slike koje pristižu sa raznih narodnih veselja koja predsednik priređuje svojim glasačima širom Srbije, i to našim novcem – sigurno ne svojim – stvaraju lažnu predstavu kako smo svi isti, odnosno kako su i oni sasvim obični ljudi iz naroda. Kao da su 24 stana u Bugarskoj, i da ne nagađam šta je sve još ko sebi obezbedio tokom ovih četrnaest godina besomučne pljačke, isto što i sudbina ljudi koji se daju potkupiti za malo prasećeg pečenja.

Da, zabrinut sam, uz veliku dozu tuge, što su neki naši sunarodnici spremni da menjaju budućnost ove zemlje i sopstvene dece za malo prasetine. Jer upravo je ta razmena u toku, nemojte sumnjati. Da li je tu neko prevaren ili nesvestan, nije tema ovog teksta.

Takođe me nervira često upotrebljavana formulacija „pokazna vežba“. Ko je tu demonstrant, a ko onaj kome je vežba namenjena? Da li nalogodavac takozvanih pokaznih vežbi zapravo nešto uvežbava ili mi treba da pristanemo na sve što nam se servira, pa nam se samo pokazuje šta će vlast ubuduće raditi ukoliko se mi neki ne dozovemo pameti i ne pustimo ih da se po toj istoj pameti uneređuju, shodno svojim moralnim, karakternim i stručnim mogućnostima? Ali ko tu, zapravo, vežba ako ja, ili mi neki, odbijamo da pohađamo taj kurs?

Da završim ovaj kratak izveštaj o sopstvenim brigama opisom transfera uvlačenja koji je AV uspostavio kao svoj operativni model. Sistem funkcioniše isključivo na poltronstvu, kao uostalom i svi sistemi autoritarno-diktatorskog tipa. Poltronstvo, a u našem srpskom slučaju primerenije je reći dupeuvlakaštvo, jedini je kriterijum koji njegovo visoko autoritetstvo priznaje.

No, postoji tu jedna mala začkoljica koju njegovo visoko autoritetstvo naročito upražnjava pred neke od čestih izbora, bar do pre dve godine čestih. U tim danima, kao i na skupovima, vrhovni autoritet uvlači se svojim glasačima na razne načine: od podele novca budućih generacija, koje je već prezadužio, preko asfaltiranja kojekuda, pa do popisivanja problema koje njegovi glasači, uglavnom stariji od 65 godina, imaju, a koje će on rešiti čim pre, makar i lažnim objavama na javnom servisu.

To je specifičan transfer uvlačenja čiji je cilj učvršćivanje autoritarne vlasti. I upravo je tu razlog za brigu. Ako je, a jeste, sve podređeno održanju autoritarne vlasti i ukoliko mehanizmi koji su do sada funkcionisali više ne rade, šta je sledeće što od ovakve vlasti možemo očekivati?

I konačno, šta nam je činiti?

Saberimo svoje snage.

STUDENTI POBEĐUJU!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.