Foto: Lična arhivaNe samo običan čovek, već čitav skup umnih ljudi ne bi sa sigurnošću mogao da predvidi da će se Srbija (kad ovom ludilu, bezakonju i beznađu dođe kraj) kao u više navrata u istoriji, ponovo dići iz pepela, ponovo se osoviti na čvrste noge.
Istina, i u ranijim prilikama je, mimo svih očekivanja, nadolazila ta snaga, dešavao se taj uzlet iz pepela: od vremena kada su vođe (ostavljene od Rusa) izbegle preko Dunava, a obezglavljena raja ostala pred turskim sabljama, preko doba u kome je smrt sabrala najveći deo vredne i umne mladosti, najviše iz reproduktivnog doba pa su morali golobrade dečake da žene ne bi li se kolevke zaljuljale, pa i posle užasnog bratskog klanja (uz satiranje od Nemaca).
Nije u proteklim decenijama bilo takve krvi i pepela, i smrti koje su ubirale svoj danak nisu poredbene sa ranijim; mada, u ovu žetvu treba ubrojiti i nesrećnike koji u očaju dižu ruku na sebe, smrti od bolesti uzrokovanih životom kojim živimo i smrti od pandemije, protiv koje su nas vodili oni koji imaju znanje o tome koliko i Vulin o oblastima kojima je ministrovao.
Ali, čini se, nikada ranije nije Srbija bila ovako devastirana, oborena na kolena, isisana do poslednje kapi, razorena, kriminalizovana, rasprodata i kolonizovana. Nikada iz nje nisu u ovom broju, u ovom sastavu i na ovaj način bežala njena najvrednija deca, njene nade za budućnost – naprotiv, ranije su iz sveta na svaku nevolju u nju hrlili dobrovoljci da je nesebično brane, spremni da sve svoje najvrednije (i život) žrtvuju za njeno ime. Dežurni „rodoljubi“ će osporavati tvrdnju – ali je verovatno da danas postoji mali broj onih koji bi stali na branik ovoga što se danas kvalifikuje kao država, na čijem čelu opstaje Ovo – ne birajući sredstva ni načine, i da bi odziv na bilo koju mobilizaciju bio poražavajući.
Srbija je, dakle, danas na svom istoku. Ali, ovde je istok u smislu homonima – ne na istoku u geografskom smislu već u smislu oticanja, nestajanja. Srbija je danas zemlja bez zakona i institucija, zemlja bez državnih organa i odgovorne vlasti – aktuelni primeri Velikog Trnovca i kragujevačkih radnika su pokazatelji dokle može da se u tome ide.
A to nestajanje, taj istok Srbije najvidljiviji je na područjima istočnih, graničnih opština – od Knjaževca, do Kladova. U pustoši koja u njima zacareva, u odumiranju, u nestajanju; dovoljno je da vidite pet knjiga o stanovništvu Stare planine, koje su plod istraživanja dr Olice Radovanović i dr Miodraga Velojića (o kome je Danas pisao, kao o doktoru nauka za koga u ovakvoj Srbiji nema zaposlenja) pa da postanete svesni katastrofe, kakva nije zabeležena do sada – ni kao posledica najstrašnijih ratova i stradanja.
Tako je opština Knjaževac, koja je po broju naselja među vodećima u Srbiji (računajući samu prelepu i pitomu varoš, ima ukupno 87 naselja!), od 1948. do 2011. godine sa 61.560 žitelja spala na 31.491 (ovogodišnji popis će doneti još porazniju sliku); od toga 18.404 u varoši, dok je u ostalih 86 naselja 13.087 stalno boravećih. Repušnica (rodno mesto pomenutog dr Velojića) je prvo selo koje je ostalo samo na mapama – život se u njemu potpuno ugasio – a na tom popisu su poražavajući bili i brojevi u većini ostalih naselja: Aldina Reka (1 stanovnik), Gabrovnica 3 (a 1948. je u njoj bilo 792 boravišnih), Tatrasnica 3 (a u 1948. čak 820), …
Ni u susednoj opštini, Zaječaru – koja počinje deonicom B reda od 26,8 km do Vratarnice, koju već treću godinu brzinom puža popravlja (čitaoci neka pogađaju čija je) Int?rgral iz Banjaluke – situacija nije manje alarmantna; uz stalno smanjenje stanovništva, zabrinjava i prosečna starost koja je blizu 50 godina (zvanično, po popisu 2011, prosečna starost u opštini bila je 45,5 godina)… U rudarskom Boru, koji je danas više kolonizovana teritorija brata Sia (ili Sija?), u kome se sa sve više objekata vijore crveno-žuta kineska znamenja, a oko njega razaraju prirodu, raseljavaju i potapaju okolna naselja (trujući žitelje polovinom Mendeljejevog sistema); u Majdanpeku, čije prirodne lance miniraju i ruše… nema izvesne sutrašnjice.
Iz seoskih naselja, iz čijih su zdravih korena (da se ne uvrede gradska deca) potekli neki najumniji ljudi, nema više rasada. Bistri potoci koji su, tako, sa planinskih visova i brda doticali u velike matice su presahli; ono što se (zdravo preostalo) ispili iz tih gradskih gnezda – u prvom letu se već trudi da odleti što dalje preko granice. Nama, koji smo sakupili već respektabilan broj godina, sakupili i nekakva životna iskustva (bojim se, ne i pamet), ostaje da se radujemo što će nas Ovo usrećiti sa celih 18 % uvećanja penzije, ne računajući koliko smo kila krompira mogli da kupimo pre samo godinu, a koliko sada za te „penzije“. Ostaje nam da iz dana u dan slušamo te odvratne, bljutave i patetične filipike, sve zabrinutiji i ustrašeniji tom pojavom, koja je u stalnom napredovanju ka gorem.
Često sedim na tremu pred pustom roditeljskom kućom, u umirućem naselju u kome je ostalo tridesetak usamljenih i bezvoljnih duša; pred kišu nema lasta, kao nota na pet žica razapetih između krivih i natrulih bandera, otišli su čak i vrapci; u malaksaloj ruži gnezdi se tek usamljeni par crvenrepki; u sumrak čujem pesmu gladnih šakala; do dna dvorišta raspadnutih ograda dopru divlja krda svinja – u martu sam, tako, golim rukama, uhvatio jedno izgladnelo zalutalo prase. Njive više nisu zakorovljene, već urasle u trnja i čestare; putevi, koji su vodili kroz njih, sada su bez traga; šume su sišle niz brda i doprle do kućnih pragova.
I ni sa jednog mesta, od ovoga ovde, od mesta na istoku, ne može se realnije sagledati slika sveopšte propasti.
Jedino, ako pritisnete dugme na televizoru, konektovaćete se sa onom zlatnom stvarnošću – sa onim ustima koje, poput mliva između dva monotona kamena u potočari, sipaju reči – reči koje odzvanjaju prazninom, reči koje vam hrane oči ako ste već nišči umom ili vređaju zdrav razum (ako vam je i od njega nešto preostalo). Ali, kad ponovo pritisnete to dugme i sve ružičasto se ponovo pretvori u gustu i pustu tminu, ostajete još ubeđeniji da ste na istoku svega, i da će po istoku ostati samo pusto korito, u kome je nekada bujala Srbija.
Autor je književnik iz Bora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
