Srbija ne može ignorisati SAD: Resetovanje srpske spoljne politike i diplomatije (2. deo)

Srbija ne može ignorisati SAD koje zbog politike Trampove administracije neće više igrati ulogu promotera EU integracija. Interes Srbije za dobrim odnosima sa SAD proističe upravo iz njegove uloge glavnog stuba NATO-a i svetski najznačajnije zemlje. U vezi s tim je i održavanje mira na KiM i još uvek veliki uticaj SAD na albansku stranu i tamošnju političku elitu. Srbija bi trebalo da vodi vrlo iznijansinarnu politiku u odnosima sa SAD u narednom periodu kako povezanost Srbije sa Rusijom i Kinom ne bi postala još ozbiljniji predmet sporenja. Čuvanje procesa EU integracija bi značilo da se sa SAD drži distanca u onim segmentima u kojima postoji izrazito neslaganje između SAD i EU. Eventualno produbljavanje odnosa sa SAD u narednom periodu ne sme ići na uštrb osnovnih prioriteta Srbije.

Resetovanje odnosa sa Rusijom treba da vodi računa o istorijskim, kulturnim i drugim vezama dve zemlje i statusu Rusije u UN u kontekstu pitanja Kosova. S druge strane, srpsko ruski zvanični odnosi su netransparentni, opterećeni propagandom, iracionalnostima, prepuni fetiša, stereotipa i hipertrofiranog naglašavanja duhovnih veza. Sadašnji nekritički narativ o „večnom prijateljstvu“ dve strane ne vodi računa o mnogobrojnim istorijskim primerima kada su interesi Srbije bili potpuno zanemareni od strane Moskve ili bili na suprotnoj strani od interesa Ruske (SSSR) imperije. Nedavna podrška Moskve Vučićevom režimu u borbi protiv tzv. „obojene revolucije“ pokazuje u kojoj meri su suprotstavljeni dugoročni interesi našeg društva sa politikom ruskih vlastodržaca.

Otklon od preteranog ruskog uticaja i svođenje na normalne veze dva naroda i dve države treba da obuhvati, između ostalog, pitanja energetike, vojno-tehničke saradnje i ruske medijske propagande u Srbiji. Prvi korak oslobađanja od preterane ruske zavisnosti odnosi se na održivu energetsku bezbednost, nezavisnost, integraciju u evropski gasovodni i naftovodni sistem. Od dugoročnog značaja je i pitanje usmerenja budućeg programa razvoja nuklearne energije.

Srbija ne sme da zapostavljanja saradnju sa Kinom koja će u XXI veku igrati ulogu jednog od ključnih svetskih činilaca na političkom, ekonomskom i tehnološkom planu. Kina je svetska supersila u trgovini i drugim oblastima i sasvim je normalno da se sa njom razvijaju dobri i korisni odnosi što čine i druge zemlje, pa i zemlje EU. Srpske vlasti bi trebalo da „resetuju“ odnos prema onim kineskim kompanijama koje ne poštuju u potpunosti propise iz oblasti radnog prava i životne sredine, kao i da prekinu sa politikom zaključenja netransparentnih državnih sporazuma i kredita koji su predstavljali jedan od važnih činilaca visoke korupcije. Stoga treba zahtevati od kineskih firmi koje posluju u Srbiji da se striktno pridržavaju naših zakona i ugovora koje su potpisali.

Reafirmacija interesa Srbije kroz multilateralnu diplomatiju

Promene globalne političko-bezbednosne scene dovode do erozije uloge međunarodnih organizacija i pokušaja njihovog redefinisanja/reformisanja kako bi odgovorile različitim izazovima.

* Srbija treba aktivno da učestvuje u inicijativama koje se pokreću kao odgovor na globalne izazove, a kojima se određuju novi prioriteti rada ovih organizacija;

* Za Srbiju su posebno važne EU institucije i regionalne organizacije gde kroz konstruktivan diplomatski nastup sprovodi spoljnu politiku i sarađuje u cilju zaštite svog međunarodnog položaja i ugleda;

* Srbija mora jačati prisustvo u regionu i zajednički nastup, uz preduzimanje proaktivnije uloge u sprovođenju Zajedničkog regionalnog tržišta i bližu saradnju u okviru konkretnih inicijativa i projekata od zajedničkog interesa;

* Predstavništva Republike Srbije pri međunarodnim organizacijama moraju imati obučene kadrove na svim nivoima, sa iskustvom u radu u multilateralnoj diplomatiji. U suprotnom se dešavaju slučajevi ugrožavanja interesa zemlje na međunarodnim forumima.

Reafirmacija javne, posebno ekonomske diplomatije

Resetovanje spoljne politike podrazumeva i reafirmaciju transparentne javne diplomatije sa povećanim akcentom na ekonomsku diplomatiju, koja će uz privlačenje stranih investicija biti i u funkciji jačanja i internacionalizacije domaće privrede. Dobro osmišljavanje javne diplomatije zahteva unutrašnje javne debate i ostvarivanje konsenzusa oko ciljeva, sredstava i metoda kako bi se što usklađenijim nastupom postigli optimalni efekti. U tome je posebno važna uloga istraživačkih, akademskih i kulturnih institucija, poslovne zajednice i medija.
Srbiji je neophodna jasna, dugoročna strategija promocije spoljnoekonomskih prioriteta koja definiše ciljeve, prioritetna tržišta, sektore i načine merenja uspeha ekonomske diplomatije.

* Srbija treba da identifikuje nekoliko prioritetnih sektora u kojima ima najveći potencijal i da na njih usmeri fokus ekonomske diplomatije. Umesto rasipanja resursa, treba razvijati brendirane sektore – poput srpske organske hrane, IT usluga ili auto-delova – uz blisku saradnju sa privredom;

* Srbija treba da razvije savremen i prepoznatljiv brend u svetu, koji ističe njene ekonomske prednosti. Kultura i biznis treba da se promovišu zajedno, kroz događaje poput „Srpskih nedelja“ u inostranstvu i aktivno prisustvo na digitalnim platformama;

* Dijaspora predstavlja ogroman, nedovoljno iskorišćen potencijal za ekonomsku promociju Srbije. U tom smislu bi trebalo usvojiti poseban državni plan saradnje sa dijasporom, kao i revidirati postojeći odnos prema cikličnim ekonomskim migracijama.

Mere institucionalnog i kadrovskog resetovanja srpske diplomatije

Ministarstvo spoljnih poslova već više od decenije predstavlja instituciju koja je zarobljena partokratijskim interesima, nepotizmom i zanemarivanjem profesionalizma u radu na spoljnopolitičkim ciljevima zemlje. Stoga su u okviru resetovanja diplomatije neophodne radikalne mere lustracije i temeljne reforme same institucije, uz puno poštovanje propisa i vraćanje profesionalizma i meritokratije kao osnovnih kriterija.

Ovo podrazumeva:

* u okviru reformisanog novog MSP pripremiti strategiju Spoljne politike usaglašenu sa budućim članstvom Srbije u EU;

* uspostavljanje efikasne koordinacije (horizontalne i vertikalne). Osim horizontalne koordinacije između nadležnih domaćih institucija i aktera, potrebno je ojačati i vertikalnu koordinaciju – od centrale do ambasada. To znači jasne instrukcije, redovna komunikacija razmena najboljih praksi među ambasadama;

* pripremu nove sistematizacije za MSP Srbije – što znaci racionalizovati organizacioni sastav zaposlenih, usvojiti novi model funkcionisanja koji će se prilagoditi realnim potrebama (modernizacija rada, posebno u oblasti komunikacija, digitalizacije i analitičke službe), kao i preispitivanje potrebe za sadašnjim brojem diplomatsko-konzularnih predstavništava i ukupnog broja zaposlenih;

* novim Zakonom o inostranim poslovima uvesti konkurs i jasne kriterijume za izbor profesionalnih kadrova.

KRAJ

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.