Resetovanje spoljne politike i diplomatije

Naredni zaključci predstavljaju osnov za dalju debatu koja bi trebalo da obuhvati i druge društvene učesnike, organizacije civilnog društva, think tankove, stranke, aktiviste, eksperte, studente i dr, a sa ciljem pripreme spoljnopolitičke strategije zemlje za period nakon smene sadašnjeg režima.

Takozvana multi-vektorska politika „sedenja na više stolica“ ili politika lažnog „sve-svrstavanja“ nije dala dugoročnije rezultate, niti je suštinski održiva u uslovima sve veće međunarodne konfrontacije vodećih sila. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji zapao je u ćorsokak, kao što se i politika dobrosusedstva pretvorila u politiku razmirica. Srbija je sa politikom „neutralnosti plus“, otklonom prema NATO i neusklađenom spoljnom politikom sa EU postala usamljeno ostrvo u matici balkanskog toka. Vladajući krugovi su i pored stalnog deklarisanja da je „Srbija na evropskom putu“, u suštini odustali od integracije u EU koja ugrožava njihov opstanak na vlasti.

Nova spoljna politika Srbije treba odlučno da se usmeri na ubrzani završetak pregovara o članstvu u EU i na nove regionalne inicijative u cilju poboljšanja klime u regionu i popravljanja ili unapređenja dobrosusedskih odnosa.

Evropska integracija

U centru resetovane spoljne politike zemlje bi trebalo da bude revitalizacija proevrospke politike Srbije, sa ciljem rehabilitovanja evropske ideje u zemlji i stvaranja što šireg konsenzusa, s jedne strane, kao i što bržeg završetka progovora o članstvu u EU, s druge strane. Osnovne pretpostavke za takav ishod su jasna politička volja, oročena mapa puta i budžetska podrška za jačanje institucija i kadrovskih kapaciteta, uz široko mobilisanje javnosti.

Srbija je evropska zemlja koja deli sudbinu našeg susedstva kao i čitave Evrope i koja deli „evropske principe i vrednosti“ kako to ističe i prvi član Ustava Republike Srbije. Realizacija mnogostrukih političkih, ekonomskih, bezbednosnih i opštedruštvenih interesa države je povezana sa realizacijom članstva u Uniji.

U kontekstu brzih geopolitičkih promena u Evropi i svetu, završetak pregovora o članstvu u EU podrazumeva hitno preispitivanje i promenu stanja u vezi pitanja koja su dovela do sadašnjeg zaustavljanja evropske integracije zemlje:

* ispunjenje „prvog kriterija iz Kopenhagena“ (demokratske institucije i vladavina prava) – konkretno, radi se u prvom redu o realizaciji obaveza iz poglavlja 23 i 24 (ispunjenje prelaznih merila za ova dva poglavlja), kao i ostvarivanju u praksi nezavisnosti pravosuđa;

* usklađivanje koraka i mera spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) , kao i sa zajedničkom politikom bezbednosti i odbrane EU (ZPBO). Ovo podrazumeva i usklađivanje sa merama EU prema Rusiji;

* obnova dijaloga Beograda i Prištine na osnovu dosadašnjih dogovorenih i delimično realizovanih aranžmana, a sa ciljem pune normalizacije odnosa, što uključuje i puno poštovanje svih prava srpske zajednice na Kosovu.

Na unutrašnjem planu treba pokrenuti jasnu medijsku kampanju sa ciljem informisanja i objašnjavanja građanima uloge i značaja EU za ekonomski i međunarodni položaj Srbije. Proces evropske integracije je u svim zemljama koje su ulazile u EU predstavljao predmet društvenog konsenzusa na čemu bi trebalo iznova raditi;

Nova politika prema EU bi trebalo da podrazumeva i posebnu strategiju promocije slike demokratske i proevropske Srbije u inostranstvu na osnovama koje su otpočeli studenti – biciklisti i maratonci koji su posetili institucije Saveta Evrope i Evropske Unije u Strasburu i Briselu.

Odnosi sa susedima

Sprovođenje istinski proevropske politike Srbije će stvoriti uslove da se otpočne sa razrešavanjem brojnih otvorenih pitanja i unapređenjem saradnje sa susedima. Mnoštvo otvorenih problema, pre svega sa susedima nastalim raspadom bivše Jugoslavije i dalje dominira odnosima u regionu. Bez rešavanja nagomilanih pitanja sa susedima na Zapadnom Balkani i u Jugoistočnoj Evropi Srbija će ostati izolovana.

Reafirmacija osnažene proevropske politike Srbije ojačaće ujedno i volju političkih elita u zemlji, kao i susednih zemalja da se započne sa rešavanjem nagomilanih problema, pre svega sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Takođe, ona bi doprinela i ubrzavanju procesa normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini odnosno implementaciji brojnih do sada postignutih sporazuma od 2011. godine. Evropska unija će istrajavati na rešavanju bilateralnih pitanja pre otvaranja mogućnosti novih proširenja, stoga to može biti veoma značajno i za Srbiju kako bi se uskladila sa vlastitim neposrednim okruženjem, ali isto tako i integrisala u svoje šire evropsko okruženje.

* Imajući u vidu gornje ciljeve, trebalo bi u punoj meri koristiti sve oblike i instrumente regionalne multilateralne saradnje poput Berlinskog procesa, Saveta za regionalnu saradnju, PS JIE, CEFTA i drugih; Razmotriti i mogućnost novih inicijativa na osnovama inkluzivnosti i sa ciljem jačanja bezbednosti i eliminisana straha u regionu;

* Prioritet je obnoviti i intenzivirati rešavanje svih otvorenih pitanja sa „novim susedima“, u prvom redu sa BiH i Hrvatskom. Najurgentniji problemi Srbije i njenih suseda su vezani za ratno nasleđe (nedefinisane granice, odnos prema „novim“ manjinama, dovršavanje sukcesije imovine SFRJ, regilisanje pitanja nestalih i raseljenih lica i procesuiranje odgovornih za zločine na postjugoslovenskom području);

* Treba uskladiti neizbalansiran odnos Srbije prema Srednjoj Evropi (od Mađarske i Slovačke, na jednoj, do Poljske i Češke na drugoj strani). Srbija treba da osnaži odnose i sa istočnim susedima – Rumunijom i Bugarskom, a u širem kontekstu i sa Grčkom, Italijom i Austrijom, kao nekadašnjim susedima bivše SFRJ. Snaženje saradnje sa ovim krugom država, koje su i članice Evropske unije, poboljšaće i međunarodni položaj Srbije. Posebno treba imati u vidu da se u odnosima sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom izbegnu eventualne blokade u poslednjoj fazi pristupnih pregovora sa EU;

* Umesto politike „srpskog sveta“, Srbija treba da reafirmiše politiku unapređenja dobrosusedskih odnosa u okoviru čega će briga o Srbima izvan Srbije imati prirodno i nekonfrontirajuće mesto. Pitanje položaja Srba u susednim zemljama ne treba da počiva na paternalizmu, već na reafirmaciji njihovog statusa kroz integraciju u politički život susednih država.

DRUGI DEO OVOG DOKUMENTA OBJAVIĆEMO SLEDEĆE SUBOTE

Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji 

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.