Foto. muzejNije! Ova tema vraća u neku jesen devedesete godine. Da… ta godina je, čini se, bila više kraj sumornih i kriznih osamdesetih, nego, što bi bilo logično, teških, haotičnih, ratnih i u svakom smislu haotičnih devedesetih.
Još su kod „nas“ (više u Zagrebu nego u Beogradu) dolazili Tina Tarner, UB 40, Bob Dilan…
Bio je tada na turneji po bivšoj zemlji i internacionalni cirkus Medrano (Bila je i Moira Orfei sa svojim, ali ne dalje od prestonice), a ovi su odlučili da pokažu da i u malim gradovima mogu da gostuju dobri, čak odlični cirkusi.
Moglo se tad videti sijaset vrlo dresiranih životinja, od konja i pasa, preko tigrova, slonova, majmuna, do jednog nosoroga.
Jeste, nosoroga – koji je dva puta optrčao oko okrugle platforme a zatim se popeo na nju.
Rekla je konferansijerka (valjda je tako rodno ispravno za ženu koja vodi konferansu) da su samo za taj, mali korak za nosoroga bile potrebne dve godine rada (da… bio je to veliki korak za nosoro… za nosorošku vrstu).
Artisti. Izvanredni!
Ne zna se da li su bile bolje akrobate, ili hodači po žici (bez motke za ravnotežu), jedan solista na trapezu koji se za isti kačio najpre stopalom, pa zatim petama, a sve to bez zaštitne mreže, ili trupa koja je na trapezu izvodila bravure – dvostruki, trostruki salto mortale i ostalo.
Malo je najbolji među njima uplašio publiku kad je pao sa trapeza na zaštitnu mrežicu, a samo koji minut kasnije, ako je neko posumnjao da sve to nije bilo predviđeno, izveo u vazduhu salto mortale vezanih očiju sa sve nečim crnim što je stavio preko glave (valjda da neverne Tome ne bi pomislile da je povez preko očiju bio providan.
I klovnovi… Nimalo tipični za cirkuzante na kakve smo navikli – bez jeftinih šala, šutiranja u zadnjice, zalepljivanja torte u lice…
Bila su to dva odlična žonglera, dresera, akrobata… krucijalni dokaz da klovn nije budala.
Vrhunac njihovog nastupa bila je jedna vrlo lepa i gotovo poetična tačka sa mehurima od sapunice (svako njeno opisivanje bilo bi uzaludno).
Muzika – uživo!
Duvači, ritam sekcija, solisti…
Neki možda malo laki džez, primeren nastupima, tako da podržava neizvesnost ili opasnost. Ma, samo njih slušati bilo je milina!
Posle su cirkusi u naš mali grad dolazili retko i bili u nekoj trećoj klasi ove institucije.
Dolazio je pre par godina i Medrano! Samo, bez životinja koje su u međuvremenu, za razliku od ljudi, postale zaštićene, a i sa nekim novim, slabijim artistima. Rekli su mi… nisam hteo da kvarim uspomenu na originalni Medrano.
Ali, vidite – cirkus može biti i te kako ozbiljna stvar! Veoma je netačno, neprimereno, čak ružno, porediti njega sa Srbijom danas!
Vašar… E, to bi bilo mnogo prikladnije i tačnije poređenje! Uostalom, oni kojima je „ivent“ poput vašara blizak, skloni su da Srbiju porede sa cirkusom.
Tako prikrivaju svoje pravo uživanje, a degradiraju nešto što može biti brava vrednost.
Tipično!
Autor je profesor iz Kraljeva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
