Srce Njujorka i srce Beograda

Bez obzira na to, nama je bilo kao da smo na drugoj planeti. Metropola je bila u punom sjaju. Tek otvoreni Linkoln centar blistao je u odnosu na okolinu iako Metropoliten opera još nije bila završena. Mi smo imali nastup u Filharmonik holu kao prvi a capella koncert u tom domu.

Normalno, za to doba u publici je bilo i mnogo antijugoslovenski raspoloženih gledalaca. Parole „Ua, Jugoslavija, ua, Tito, komunisti, idite kući“, i slično nisu oduševile prepunu salu a jedan od onih koji su demonstrativno izlazili iz sale pre početka fasovao je tašnu u glavu od jedne starije dame.

Iako nije bilo u programu, mi smo otpevali „Novoj Jugoslaviji“ Nikole Hercigonje posle koje je usledio gromoglasan aplauz. Naš hotel je bio na uglu 55. Ulice i Sedme avenije. Da bi stigli na Petu aveniju i da bi uživali u luksuznim izlozima a koji su u stvari i onda i sada najluksuzniji u SAD, došli smo prvo do Šeste.

Šesta avenija je bila u kompletnoj rekonstrukciji, od podzemne železnice do svih ostalih infrastrukturnih radova (voda, kanalizacija, grejanje, električni kablovi, gas, telefonija itd ), a bila je iskopana do 50 metara duboko sa buldožerima, kranovima, kamionima, utovarivačima, materijalom uz puno, puno neophodnih radnika a sve je bilo veoma dobro osvetljeno.

Cela Šesta avenija bila je prekrivena talpama debljine dve stope tako da je saobraćaj nesmetano funkcionisao.

Zabranjeno je bilo zaustavljanje sem za protivpožarnu zaštitu, hitnu pomoć i za policijska vozila. Srce NJujorka nije imalo aritmiju u to doba pre pedeset četiri godine i verovatno da bi u sličnim situacijama i danas sve funkcionisalo.

Kocke na našem Trgu republike bile bi kockice za „Čoveče ne ljuti se“.

Autor je ekonomista iz Zemuna