Šta bi bez doznaka i šta znače?

A, recimo, o prilivima deviza po osnovu stranih direktnih investicija, slušamo kad god državni zvaničnici podsećaju građane na naše izuzetne ekonomske rezultate. I ako su ti prilivi u prošloj godini, bili rekordni, doznake su ih premašile bar za 700 miliona evra i premašile pet milijardi evra.

Pošto su velike doznake, prvenstveno, posledica velike emigracije, zbog čega njihov veliki priliv nije za pohvalu, za utehu, političari u užem okruženju – Hrvatska, Crna Gora, BIH, Albanija, Kosovo i Metohija, imaju razloga da o doznakama još više ćute.

A sad o pitanjima iz naslova. Da podsetim, u platnom bilansu doznake zajedno sa izvozom roba i usluga i još nekim beznačajnim stavkama (kamate po datim kreditima, dividende, donacije i sl.) znače prilive deviza iz inostranstva, nasuprot odlivima deviza po osnovu uvoza roba i usluga, zatim, sve značajnih stavki odliva po osnovu kamata na uzete kredite, dividende, donacije i sl.

Pošto su odlivi deviza po navedenim osnovama neuporedivo veći, negativna razlika se naziva deficit tekućeg računa platnog bilansa, i mi ga godinama unazad pokrivamo prilivom deviza po osnovu stranih direktnih investicija, i još je preostajalo i za povećanje deviznih rezervi.

Uloga doznaka bila je, dakle, da negativan saldo uvoza roba i usluga prepolovi. Naravno, to je samo deo zasluga doznaka. Doznake su prošle godine uvećale primanja zaposlenih i penzionera za oko 20 odsto, a primaoca doznaka, verovatno, trostruko više.

Prema tome, doznake su, bez sumnje, značajan čuvar standarda primaoca doznaka, a njih nije malo. U toj meri doprinose i podizanju ukupne potrošnje kao faktora rasta BDP-a.

Velika im je zasluga i u čuvanju sadašnjeg kursa dinara. Priliv deviza po osnovu doznaka zajedno sa prilivom deviza po osnovu stranih direktnih investicija, i po osnovu deviznog zaduživanja države, podiže ponudu deviza iznad tražnje, zbog čega je Narodna banka Srbije, neretko, morala otkupom viška ponude sprečavati jačanje dinara.

Nažalost, i pored svih navedenih koristi i zasluga doznaka iz inostranstva, nikada nećemo saznati koliko smo na gubitku, odnosno. koliko bi bili na dobitku, da su mnogi od „gastarbajtera“, a radi se o vitalnijem i za posao najspremnijem delu populacije, da su ostali u zemlji da ovde ostvaruju svoje ambicije i karijere.

Indirektno, makar grubo, može se doći do vrednosti BDP-a koji pošiljaoci doznaka stvaraju u zemljama gde rade i žive. Pretpostavimo da doznake šalju zaposleni a ne penzioneri, i da je pet milijardi evra kolike su bile prošlogodišnje doznake, peti deo njihove prošlogodišnje zarade, to znači da su im prošlodišnje zarade iznosile 25 milijardi evra.

Uzmimo da neto zarade u zemljama gde rade, čine, kao i kod nas, oko 31 odsto ostvarenog BDP-a, proizilazi da su pošiljaoci doznaka svojim zemljama poslodavcima stvorili oko 80 milijardi evra BDP-a, naspram 60 milijardi evra BDP-a Srbije u prošloj godini. BDP koji su ostvarili „gastarbajteri“ je, bez sumnje, mnogo veći od tih 80 milijardi, s obzirom na znatno veću produktivnost tih zemalja, pa time i manje učešće neto zarada u ostvarenom BDP-u.

Vojislav Guzina, ekonomista iz Beograda 

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.