Stranački čuvari kontejnera 1Foto: Medija centar

Ovo je tačno. Za rešenje ovog problema Svetska banka predlaže mnogo korisnih programa. Ipak, najviše pažnje javnosti privlače otpuštanje viška zaposlenih i povećanje cene usluga.

Poslednji pokušaj ovakve reforme mogli smo da vidimo u reformi osnovnog i srednjeg školstva, gde je predloženo da se najpre smanji norma zaposlenima, a potom otpusti 2.700 ljudi koji, po novom normiranju, predstavljaju višak.

Šta je problem sa ovakvim pristupom? Mi koji živimo u Srbiji znamo da je javni sektor neefikasan i da u njemu ima viška zaposlenih. Ali znamo takođe ko je u njemu zaposlen i kako je tamo došao. Znamo da je javni sektor – država i opštinska administracija, zdravstvo, školstvo, sudovi, policija, vojska, fondovi, agencije i javna preduzeća – prepuno stranački zaposlenih kadrova koji dobijaju pristojnu platu za nikakav rad. Da li možemo da krenemo u „racionalizaciju“ javnog sektora tako što ćemo početi da otpuštamo nastavnike po školama, bez da najpre pogledamo koliko ima stranački zaposlenog viška, i gde se on zaista nalazi?

Kako uopšte ovaj mehanizam funkcioniše. Zamislite jednostavnu situaciju u kojoj država ima dva zaposlena, a mora da otpusti jednog. Jedan je nastavnik u školi, a drugi angažovan, recimo, u komisiji za uništavanje pečata i štambilja. (Ovakva komisija je zaista postojala u opštini Bački Petrovac. Samo na ovakve besmislene komisije, koje predstavljaju instancu stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru, u lokalnoj administraciji je tokom 2014. godine potrošeno preko 900 miliona dinara.)

Ako država mora da otpusti jednog od ove dvojice zaposlenih, koga bi trebalo otpustiti? Kada sazna da je član komisije stranački kadar, Svetska banka odustaje od člana komisije i fokusira se na nastavnika. Ovo se radi pod izgovorom da Svetska banka ne želi da se meša u politička pitanja.

Ali očigledno, problem nije nastavnik, već član komisije. Ako njega zaobiđete, prećutno odobravate koncept stranačkog zapošljavanja i nanosite štetu srpskom javnom sektoru, održavajući neefikasnost na sličnom nivou. Jer političari to odobrenje koriste da bi izmislili još komisija i zaposlili još partijskih kolega. Ne možete nikada otpustiti dovoljno nastavnika koliko vladajuća koalicija može da zaposli svog stranačkog kadra na izmišljena radna mesta. Upravo pre neki dan smo saznali da su Novom Sadu lokalna komunalna preduzeća izmislili nova radna mesta – najpre su zaposlili čuvare kontejnera, a sada zapošljavaju čuvare vodovoda.

Stranačko zapošljavanje je jedan od načina kako se vladajuće političke stranke održavaju na vlasti (u ovome često učestvuju i neke konstruktivne „opozicione“ stranke). Kada bi Svetska banka insistirala na tome da se najpre zaustavi stranačko zapošljavanje i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru koji su zaposleni po stranačkoj liniji, Vlada Srbije bi verovatno morala da odbije ceo koncept reforme javnog sektora. Ali u tome je cela poenta – ako Svetska banka ne želi da se bavi ovim problemom, onda je bolje da se i ne bavi. Pristajanje na ovakav koncept su s pravom Svetskoj banci (kao i mnogim drugim sličnim organizacijama i institucijama koje ne žele da se zameraju Vladi Srbije i vladajućim strankama) obezbedile lošu reputaciju u zemljama u kojima su aktivne. To je loše, jer Svetska banka može da obezbedi neophodna sredstva i ekspertizu u ovoj oblasti.

Svetska banka mora da promeni pristup reformi javnog sektora, jer je ova reforma jalova. Ona ne pogađa u centar problema i stvara opštu frustraciju. Umesto da se oslanja na izgovore kako se „ne meša u političke stvari“, Svetska banka mora da zaustavljanje stranačkog zapošljavanja u javnom sektoru postavi kao prioritet. Najpre treba da uradi sistematizaciju radnih mesta u celom javnom sektoru (uključujući javna preduzeća) i postavi mehanizme koji sprečavaju stranke da izmišljaju radna mesta u ministarstvima, opštinama, javnim preduzećima, domovima zdravlja, fondovima, agencijama, komisijama itd. Potom možemo da krenemo dalje.

Autor je narodni poslanik Dosta je bilo