Sunčanica

Da ne bude zabune: i po šali i po šalu. S tom razlikom što nije uspela da u našim medijima proizvede onoliku količinu podrške i hvalospeva. I medijskog prezira za nerazumevanje lokalnih bilmeza za međunarodne bilmeze. Kao. I s tom razlikom što je gospođa Meri Vorik prerano napustila mesto američkog ambasadora u Srbiji, a da bi stigla da podrži i ove investitore koji, iz nepoznatih razloga, u našoj javnosti slove kao američki. Što dešifrovano u našim medijima znači: do not touch (ne dodiruj) ili još bolje: do not ask (ne pitaj). A koji najbolje utemeljeno prizemljenje imaju u Srbiji. Inače su pod više varijacija istog imena registrovani isključivo po poznatim of-šor zonama – Kurasao (holandska teritorija u Karipskom moru), Delaver (najmanja američka državica), Kajmanska ostrva, Malta. Registrovani su i u Luksemburgu, takođe poznatoj of-šor zoni, ali u Registre de Commerce et des Societes Luxembourg ćete u rubrici Recent fillings for Securum Equity Partners naći odgovor NO FILLINGS YET FOR THIS COMPANY (Nema upita za tu kompaniju). Ovo vam ja pišem sve malo na francuskom malo na engleskom, da bih vas pripremila na komunikaciju sa vašim budućim ministrima za finansije i privredu. Pošto su neki domaći analitičari, pouzdano znam, bar jezički više nego spremni. Pa i ja vežbam. Što i svima vama toplo preporučujem. E, ta firma ili investicioni fond, ili societe anonyme, sa „NO FILLINGS YET FOR THIS COMPANY“, osnovana 2011. godine, htela je da baš u Srbiji gradi, ni manje ni više, nego najveći solarni park na svetu. O čemu je sa našim vlastima potpisala ugovor oktobra 2012. Koji je raskinula pre neki dan jer naša strana, navodno, nije ispunila obaveze iz ugovora, pa sad firma „no fillings yet for this company“ puni svoj poslovni dosije podatkom da od Srbije potražuje 160 miliona evra obeštećenja! Pa sad pomoćnik naše ministarke za energetiku Dejan Trifunović kaže da postoje indicije da je Sekjurum ekviti partners kompanija sa lošom reputacijom i sumnjivim aranžmanima u nekim članicama EU, a najkonkretnije po takvim aranžmanima te firme pominju se Slovenija i Italija. Ma još gore, čoveče: sprema se da nam iz budžeta „izbije“ 160 miliona evra „no fillings yet for this company“.

SAMO ZA BOGATE: Veliku frku sa još većom energijom sunca ima i veliki svet, ne samo mala Srbija. Zdravorazumski biste rekli da ništa blagorodnije ne može delovati na namere sveta da se preorijentiše na tu zelenu energiju od ovoga žarkog jula. Ali, ne brzajte. Nemci su konsternirani. Što topliji juli, to njima skuplja struja!!! Jer, ko bi mogao da pretpostavi da će toliko svet, u suncem ne baš bogatoj Nemačkoj, da se da na sad već širom sveta popularni nemački Energiewende (ovo ne znači da sam ja nešto načula da će Šojble da nam dođe za ministra finansija, jok) i da će bukvalno čitave ulice početi da se udružuju u privredna društva za proizvodnju solarne energije na krovovima svojih kuća. A po nemačkom zakonu, distributeri su dužni da tu energiju od svakoga ko je proizvodi otkupljuju po garantovanim cenama, a razliku u ceni između te garantovane i berzanske plaćaju nemački potrošači, u vidu takse koja je ove godine iznosila oko šest centi po kilovatu! A kako je juli i u Nemačkoj ovakav kakav je kod nas, struje iz solarnih postrojenja ima koliko hoćeš, a onome čega ima koliko hoćeš, a u svakom slučaju više nego što je potrebno, pada berzanska cena, a tako raste nemala taksa. Pa se procenjuje da će ona sledeće godine iznositi 6,24 centa po kilovatu i da će je plaćati uglavnom male firme i domaćinstva jer se broj velikih firmi, koje su raznim trikovima isposlovale oslobođenje od ovog nameta, popeo na više od 2000. Samo Nemci procenjuju da će ih Energiewende (što na sunce što na vetar) koštati ne desetine, ne stotine, nego možda i celih bilion evra. To vam govori da je ekološki čista energija sport samo za bogate. Pa ni oni se ne snalaze baš najbolje. Iako je evropski dampinški rat sa Kinom okončan sporazumom o najnižim cenama po kojima Kinezi moraju prodavati opremu za solarna postrojenja, u Nemačkoj se, jedna za drugom, gase firme za proizvodnju te opreme, kojima je bilo namenjeno da ekonomski podignu baš istočnu Nemačku. Upravo kroz najteže dane prolazi i najveća među njima. Dakle, poslovi sa suncem zasad su samo za bogate i samo za Kineze!