Svi u politiku 1Veran Stančetić Foto: Privatna arhiva

Danas skoro svako može da kreira i distribuira informativni sadržaj ili postane „mikro televizija“ npr. otvaranjem kanala na jutjubu. Međutim, internet i društvene mreže mogu i da inhibiraju građanski aktivizam i konkretne akcije. One omogućavaju ljudima da iznesu svoja mišljenja, ispolje emocije, da se obračunavaju sa neistomišljenicima i solidarišu sa istomišljenicima. Ovo stvara svojevrsnu katarzu kod čoveka zbog utiska da se nešto važno reklo ili uradilo. Međutim, to je samo privid, tj. subjektivni osećaj. Na polju realnosti i stvarne politike i uslova u kojima živimo ovaj subjektivni osećaj nije ništa promenio. Još jedan izazov koji dolazi sa primenom ovih tehnologija jeste mogućnost njihove zloupotrebe sa ciljem uspostavljanja nadzora i kontrole ljudi, kakva do sada nije viđana. Dakle, savremene tehnologije mogu i da sahrane i da vaskrsnu demokratiju!

Šta će prevagnuti zavisi od nas – građana. Tačnije zavisiće od toga da li među nama postoji kritična masa dobronamernih i kreativnih ljudi koji su spremni da kritički promatraju probleme našeg društva i nude rešenja (a ne samo da ispoljavaju frustracije, sa kojima se, istina, svi suočavamo ali koje su po pravilu destruktivne). Ukratko, ako želimo da živimo u demokratskom društvu, moramo se sami za to izboriti – biti aktivni, otvarati javna pitanja, diskutovati, uobličavati potencijalne odgovore. A onda je na vladajućoj partiji (ali i opozicionim) da te odgovore prihvati ili odbaci.

Nedavno održana tribina, u organizaciji Dveri, pod nazivom „Obnova demokratije i reforma izbornog sistema u Srbiji“ dobar je primer koji nam ukazuje da kvalitetna debata ipak nije sasvim zamrla te da je i u uslovima dominacije kontrolisanih medija moguće doći do zainteresovane publike. Tribina je održana u Press centru UNS, svako može da je odgleda na jutjubu i da čuje mišljenje kompetentnih ljudi – stručnjaka koji se bave ovom problematikom. Osim što gledalac može nešto novo da sazna o izbornom sistemu u Srbiji, njegovim nedostacima i mogućim unapređenjima, važan efekat je i podsećanje da u Srbiji ima učenih, kreativnih i što je možda najvažnije kulturnih ljudi koji su sposobni da razgovaraju.

Da bi jedna javna aktivnost poput ove bila što efektnija potrebno ju je nastaviti sve dok se ne dođe do konsenzusa oko jednog najboljeg ili nekoliko dobrih – prihvatljivih rešenja. Treba imati na umu da je ponuda konkretnih rešenja na otvorena javna pitanja ili probleme najintenzivniji oblik političke aktivnosti, za sve aktere koji nisu formalna vlast (dakle za partije koje nisu na vlasti, grupe građana, udruženja i pojedince). Bez obzira koliko zvanična vlast (ne)obraćala pažnju na ove predloge, samo njihovo definisanje i postojanje (konkretan predlog uz dobru i jasnu argumentaciju) jeste doprinos demokratiji. To omogućava efektivniji rad objektivnih medija i novinara u komunikaciji sa predstavnicima vlasti ali i olakšava konkurenciju na političkom tržištu jer se alternativne političke partije lakše aktiviraju i mobilišu (lakše je zastupati i promovisati već gotovo rešenje). Zbog toga su stručna udruženja, think-tank organizacije, fakulteti, instituti i razni drugi akteri nezaobilazni u izgradnji demokratije. Oni su ti koji treba da pomognu demokratskim partijama (naročito novim, koje su u fazi razvoja) u kreiranju funkcionalnih rešenja. Reč je o novijem konceptu po kome je ukupno društvo učestvuje u kreiranju i ponudi predloga politika a partije od njih prave sopstveni kolaž odnosno program i realizuju ga ukoliko osvoje vlast.

Izborni sistem je tek jedna tema i segment problematičnog političkog sistema. Promena samo izbornog sistema bez sagledavanja i reforme ostalih aspekta političkog sistema i javnog upravljanja teško da će dati zadovoljavajući rezultat. Mi se suočavamo sa ozbiljnom krizom parlamentarizma i nestankom principa podele vlasti, odnosno sa potpunom centralizacijom političke moći, urušavanjem institucija i odumiranjem demokratije. Zbog toga je važno otvoriti debatu i nuditi rešenja i u brojnim drugim temama (struktura i uloga parlamenta, vertikalna organizacija vlasti, teritorijalno-administrativna organizacija, mehanizmi zaštite nezavisnosti sudske vlasti i brojne, itd). Svi racionalni i dobronamerni ljudi bi trebalo da podrže ovakve aktivnosti, bez obzira na ideološke razlike, partijsku pripadnost ili formalne pozicije na kojima se nalaze. Iznad svega toga treba da stoji svest da bez obzira na naše međusobne razlike, živimo na istom „brodu“ i da nam je u interesu da on bude bezbedan i udoban.

Autor je docent na Fakultetu političkih nauka

close
Svi u politiku 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.