Taštovina umesto tatkovine 1Foto: Privatna arhiva

Svi sigurno dobro znamo onu izreku „ponaša se kao da mu je tatkovina“. Dobro, možda je ona karakteristična samo za jug Srbije, ali smo je mi odnedavno i unapredili. Imamo novu – tatkovinu smo zamenili taštovinom.

Naime, zet gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski konkurisao je za kupovinu socijalnog stana koji je gradilo gradsko preduzeće simboličnog naziva Gradska stambena agencija. Ne, nije osnovano sa idejom izgradnje stanova za funkcionere.

Gradsko preduzeće, lista objavljena na gradskom sajtu, u komisiji ljudi iz Gradske uprave, građeno na osnovu gradske odluke, tu je i gradonačelnica – sve ukazuje na to da će zet, ako se useli, u novom stanu da se ponaša kao da mu je taštovina. On će, ruku na srce, sam da plati stan, ali po nižoj ceni jer su oni i pravljeni za one koji nisu u mogućnosti da dođu do krova nad glavom po tržišnoj vrednosti kvadrata. Zato i jesu za socijalno stanovanje.

Kako se zet, kao pomoćnik direktora „Apoteka Niš“, našao na spisku i kako se uklapa u socijalno stanovanje, zna samo komisija koje je bodovala kandidate, a njega stavila na 24. mesto.

Da u ovom slučaju tašta ništa ne poklanja, našalila se i sama gradonačelnica Niša, jer kako je rekla, ne bi ona zetu poklonila stan od 48 kvadrata, nego od 100 i kusur.

Sujeverje pak kaže da to mnogo zavisi i od toga da li se za stolom sedi „na ćošku“ ili ne. Ako nije ćoška onda te voli tašta, pa možda stvarno i bude stan od 100 kvadrata. Na poklon, ne preko komisije.

Ali ne radi se ovde ni o kvadraturi, ni o sujeverju, već o etici, odnosu prema javnoj funkciji i poštovanju zakona. Na kraju, o poštovanju i odnosu prema građanima koji tašti i zetu daju platu svakog meseca. Ovde je neko rešio da se poigra sa njima.

Naravno da svako ima pravo da konkuriše za socijalni stan, ali ne konkuriše svako kao zet prve dame Grada. Sve i da niko nije pritiskao komisiju, ovakav odnos snaga već liči na one trke gde pobednik, i pre startnog pucnja, ima nekoliko metara prednosti. A i što bi neko ko misli i radi u javnom interesu rekao zetu, pomoćniku direktora javne ustanove, da se kandiduje za stan koji je građen za one koji ne mogu da plate punu cenu na tržištu nekretnina? Valjda bi trebalo da ga savetuje baš suprotno?

Odgovornost – preskupa reč za današnje političare i funkcionere.

Moral – još skuplja i sve manje prisutna.

Lični ćar – glavni opis.

I da se ne pravimo da sve ovo počinje sada. U već izgrađenim lamelama, u istoj ulici, ima onih koji su bili na funkcijama pre 2012. godine, što javnim što političkim, pa su još tada kupili socijalne stanove pod istim ili sličnim uslovima pod kojima to pokušava i pomenuti zet.

Problem je što su njihove stranke za to već platile cenu na izborima 2012. godine i deluje da je plaćaju još, jer je voz krenuo nizbrdo i nikako da stane.

Narod je zato pre skoro 10 godina glasao za promene, a izgleda da je dobio isto. Neki bi rekli još gore. Ništa se nije naučilo ili građani ništa nisu naučili?

Agencija za sprečavanje korupcije bi, u konkretnom slučaju, trebalo da utvrdi ima li ovde sukoba interesa. Ako odluči da ga ima, gradonačelnica je rekla da će zet odustati od kupovine. U suprotnom će i 48 kvadrata biti kao 100 kada su već po nižoj ceni.

Na kraju, kako god da bude, sve je to „za našu decu“.

Autor je novinar iz Niša

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.