Telekom - sve što sija i ne mora da zablista 1foto medija centar

Teško da bi se na berzama u Frankfurtu i Luksemburgu (ali i bilo gde drugde u svetu) našao i jedan ozbiljan investitor ili broker koji bi bio spreman da deli oduševljenje generalnog direktora kompanije Telekom Srbija finansijskim izveštajem o poslovanju te kompanije za 2021. godinu.

Ko ume da čita bilanse stanja i uspeha, ukršta i upoređuje podatke iz prošle i prethodnih godina teško bi bio spreman da tvrdi da je državni Telekom šampion, lider među regionalnim i evropskim telekomunikacionim kompanijama i da će samo zbog lepih reči generalnog direktora biti spreman da na jesen kupi na Berzi korporativne obveznice. Jer, što bi rekao Leo Martin: „Sve što sija i ne mora da zablista.“

Biće potrebno mnogo više, na primer da država kao većinski vlasnik bude garant u slučaju da Telekom (kroz 10 godina, na primer) ne bude sposoban da plati investitorima uloženi novac plus kamatu na kupljenu obveznicu. Ta država međutim više je kamen oko vrata nego stvarni spasilac Telekoma. I već iz prvog „čitanja“ finansijskog izveštaja za 2021. vidljive su posledice lošeg upravljanja političkom rukom.

Uprkos značajnim akvizicijama (524 miliona evra uglavnom za kupovinu kablovskih operatera) i kapitalnim investicijama u osnovna sredstva (1,79 milijardi evra) Telekom je prošle godine ostvario bled prihod, profit (pre oporezivanja, EBITDA) mu je diskutabilan a napravio je i veliki dug.

Bledo poslovanje primećuje se kad se analiza, recimo, fokusira na dve stavke – EBITDA i dug. Otkud onda u finansijskom izveštaju sjajni rezultati kojima se ponosi generalni direktor? Kvaka je, čini se, u „kreativnoj“ primeni računovodstvenih politika.

Primetno je da je Telekom u finansijskom izveštavanju od 2017. godine imao nekoliko promena računovodstvene politike (2017, 2019. i 2021) koje su značajno uticale na ulepšavanje performansi kompanije. Ako bi se, primera radi, u finansijskom izveštaju za 2021. koristila prilagođena računovodstvena politika, koja je važila pre 2017. godine, EBITDA Telekoma za 2021. bila bi samo 219 miliona evra (a ne 468 miliona kako je prikazana u Izveštaju), što je 14 odsto manje nego 2020 (254 miliona evra) i znatno ispod 350 miliona evra ostvarenih u 2017. godini. Zbog toga moglo bi se zaključiti da je rast EBITDA od 2017. godine uglavnom bio vođen primenom novih računovodstvenih politika.

Inače kad se stave u odnos profit i kapitalni rashodi (od 2018. do 2021. ukupno 2,32 milijarde evra) Telekom je prošle godine ostvario negativni saldo od 188 miliona evra, što je značajno pogoršanje u odnosu na 2020. godinu kada je bio u minusu 66 miliona evra, a naročito u odnosu na 2017. godinu kad je bio u plusu 97 miliona evra.

Promena računovodstvene politike značajno je uticala i na rast prihoda. Telekom je 1. 1. 2021. godine počeo da primenjuje novu računovodstvenu politiku kojom je uveo kapitalizaciju troškova zarada zaposlenih angažovanih na izgradnji mreže i u kapitalnim investicijama. Šta to konkretno znači?

Da je kompanija sebi upisala dodatni, fiktivni, prihod tako što je kapitalizovala plate!!! Do 2021. godine Telekom je plaćao radnike koji su gradili njegovu mrežu i to je u finansijskim izveštajima prikazivao kao rashod (što je normalno).

Taj trošak je Telekomu smanjivao profit (što je takođe normalno). Ali, od 1. 1. 2021. Telekom te plate prikazuje kao – prihod. Navodno, kao prihod koji će nekad stići od budućih efekata širenja mreže. Efekat ove nove računovodstvene politike nije mali, recimo u 2021. godini je 64 miliona evra. Inače, troškovi zaposlenih (plate) povećani su 11 odsto – sa 212 miliona evra u 2020. godini na 234 miliona u 2021. godini uprkos smanjenju broja zaposlenih (sa 12.493 u 2020. na 12.280 u 2021).

Pitanje je da li bi ovu vrstu kreativnog računovodstva mogle da tolerišu ugledne revizorske firme (recimo, PrajsvoterhausKupers ili Ernst i Jang), pa odatle i logičan odgovor na pitanje zašto Telekom nije angažovao neku od tih kuća za reviziju Izveštaja.

Ima još zanimljivih stavki iz bilansa stanja i bilansa uspeha ove državne firme koji lako upadaju u oči.

Telekom je recimo u periodu 2018-2021. značajna sredstva za kapitalne investicije uložio u nabavku i proizvodnju multimedijalnih sadržaja koje su 2018. iznosile osam miliona evra a u 2021. godini porasle na 223 miliona evra. Troškovi tih sadržaja skromno su porasli sa 43 miliona evra (2019) na 52 miliona (2020) i 72 miliona (2021. godine). Ali, Telekom je još prijavio da je imao troškove nabavke „druge nematerijalne imovine“ (što su u stvari nabavke tih sadržaja i proizvodnje) – 129 miliona evra (2020) i 223 miliona evra (2021. godine).

Amortizacija troškova sadržaja porasla je sa 96 miliona evra u 2020. na 135 miliona evra u 2021. Osim toga, Telekom je odmah prikazao kao zaradu buduće prihode koje će dobijati od nekih sportskih događaja (TV prenosi engleske Premijer lige i italijanske Serije A) tako što je prebacio prava na svoju filijalu (Arena sport), napravio s njom ugovor i to prikazao kao da je dobio sve pare odmah, a nije.

Jedan od dokaza da nešto krupno ne štima u bilansu uspeha bilo koje kompanije jeste kretanje keša. Finansijski izveštaj za 2021. pokazao je da je Telekom imao veoma nizak nivo gotovine za dnevne poslovne potrebe (23 miliona početkom godine i jedva osam miliona evra na kraju 2021), što je zahtevalo veliki napor u upravljanju likvidnošću. Kao signal problema s obrtnim kapitalom bila je odluka Telekoma da produži plaćanje neizmirenih obaveza prema dobavljačima roba i usluga koje prevazilazi uobičajeni standard u privredi za 2,4 puta.

Zbog nedostatka raspoloživog novca, Telekom je nagomilao dug od oko 140 miliona evra i zbog toga produžio rok plaćanja dobavljačima na 438 dana u 2021. godini (2017. plaćao je na 263 dana, 2018. taj rok produžio je na 311 dana, 2019. na 335 dana a 2020. na 368 dana). To s jedne strane pokazuje da je Telekom „krvario“ s kešom čitave prošle godine a s druge strane to je više nego jasna poruka poslovnim partnerima – „bežite od Telekoma da vas ne potopi“.

Prvi put u finansijskom izveštaju za 2021. godinu Telekom priznaje da su njegove akvizicije (kablovskih operatera i TV stanica) bile loš posao. Telekom je priznao da je takozvani goodwill – razlika između cene plaćene za te kupljene firme (524 miliona evra) i njihove računovodstvene vrednosti – dostigao sumu od 323 miliona evra. To bi trebalo da sugeriše da je već sad veliki deo tog ulaganja bio promašaj, da je propao i da je Telekom „spržio“ ogroman kapital na politički motivisane investicije koje je namerno preplaćivao da bi uništio konkurenciju.

Takva politika dovela je do rasta dugova i neizvesnosti oko njihovog vraćanja.

Od 2017. godine Telekomov priznati neto dug značajno je porastao sa 413 miliona evra na 1,53 milijarde evra (u decembru 2021). Povećanje duga nastalo je između ostalog zbog ulaganja u kupovinu kablovskih operatera (524 miliona evra), kapitalnih troškova (1,79 milijardi evra) i isplaćenih dividendi akcionarima (163 miliona evra). Postoji, međutim, nekoliko važnih korekcija neto duga za 2021. (identifikovanih u Izveštaju), koji neto dug u 2021. godini podižu na 1,76 milijardi evra.

To su prijavljene a neisplaćene dividende (sedam miliona evra), deo neplaćene cene za stečenu imovinu (19 miliona evra) i 293 miliona evra (koje bi Telekom trebalo da isplati dobavljačima ako se pridržava uobičajenog standarda roka plaćanja od 180 dana).

Da bi mogao da finansira (i politički motivisane) investicije Telekom je povećao dužničku poziciju novim bankarskim kreditima sa 413 miliona evra u 2018. na 1,5 milijardi evra u 2021. godini. U to su uključene i emitovane korporativne obveznice od 200 miliona evra u 2021. godini, koje je finansirala Narodna banka Srbije. Zatim je u decembru 2021. potpisao finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom za kredit od 70 miliona evra za pokretanje 5G mreže. A u martu ove godine potpisao je aranžman (kredit) s poveriocima na 673,7 miliona evra za refinansiranje dela postojećeg duga.

Pre neki dan u slavodobitno intoniranom intervjuu generalni direktor Telekoma najavio je za jesen izlazak na berzu (Luksemburg ili Frankfurt) i izdavanje korporativnih obveznica u vrednosti od oko 500 miliona evra. Taj novac potreban je Telekomu da bi (opet) refinansirao dugove i nastavio ulaganja u razvoj. Finansijski izveštaj o poslovanju u 2021. godini neće, po svoj prilici, biti dovoljno jak argument da ubedi investitore na berzi da kupe Telekomove obveznice. Jedini pravi argument je da država Srbija bude garant za tu transakciju. Može li država istovremeno da garancijama „pokriva“ Telekom, Srbijagas, EPS i Er Srbiju i deli stanovništvu finansijske antikrizne pakete?

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.