U Beogradu je ludnica, ključeve drži Aleksandar Vučić 1Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Samo u ludnici je moguće da zamenik gradonačelnika Vesić Goran priča o turistima, dok Beograđani lome noge po raskopanim ulicama koje se otvaraju pre nego što se srede trotoari, kao što je to u 27. marta. Samo u ludnici je moguće da gradonačelnik koji se zove Radojičić mudro ćuti, dok neke komisije menjaju ime ulice nazvane po borcu protiv fašizma Stevanu Filipoviću.

U toj ludnici sve je dopušteno, pa se jednako vređaju akademici Bećković i Teodorović, kao i komičari Ivanović i Kesić.

I sve to samo zato što se nenarodnom režimu ne sviđa to što oni više veruju svojim očima nego lažnoj ružičastoj stvarnosti koju kreiraju spin majstori poput Bebe Popovića, Željka Mitrovića, Milomira Marića, Dragana J. Vučićevića.

Ključeve te ludnice drži Vučić. On nam je u život uveo raznorazne Jutke, Simonoviće, Orliće, Atlagiće, Stefanoviće (starijeg i mlađeg), Zelje, Radoičiće, Brnabićke…

I zato njega pitamo da li je nečija zarada važnija od zdravlja? Jeste ili nije, Vučiću? Pitamo Vučića da li je normalno da neko otvori ulicu bez uređenog trotora i tako direktno ugrozi bezbednost pešaka. Jeste ili nije?

Da li je moguće da čovek koga si postavio za gradonačelnika misli da ne treba da se meša u svoj posao, čak ni kada nekom padne napamet da od Beograđana otme sećanje na heroja Stevana Filipovića i promeni ime ulici koja se zove po njemu? Jeste ili nije, Vučiću?

Pitamo to tebe, Vučiću, a znamo da su tvoji odgovori kako je sve to normalno i OK. Da misliš suprotno, već bi rekao nešto o svemu ovome, a ne bi sve vreme ovog sveta koje imaš u medijima koristio da izmišljaš priče kojima pokušavaš da sakriješ nestručnost, bahatost i korumpiranost ekipe koju si doveo na vlast.

Autor teksta je predsednik opštine Stari grad i predsednik Beogradskog odbora Stranke slobode i pravde