Umereni radikali

Nikola Samardžić Vlada ne objašnjava kako bi, u zamišljenim okolnostima, primenila svoju politiku na Kosovu, koja podrazumeva preuzimanje nadzora nad granicom pokrajine sa Albanijom i Makedonijom, tj. povratak policijskih snaga, i uključivanje Albanaca u politički i državni sistem u onoj meri u kojoj bi to predviđala njihova pripadnost državi. S druge strane, nacionalni konsenzus kosovskih Albanaca podrazumeva nametanje i održavanje suvereniteta silom, bez obzira na prirodu i sadržaj odluka koje bi zatvorile kosovsko pitanje.
Usredsređenost na budući status Srbiji ne dopušta da razvije novu kosovsku politiku. Verovatno će ponavljati da je, u svakom ishodu, njen interes na Kosovu vezan za bezbednost i razvoj srpske zajednice te za zaštitu istorijskog, umetničkog i sakralnog nasleđa. Ali, osim tih interesa postoje i oni koji su vezani za evropski put Srbije. Vlada uzalud pokušava da evropske integracije razdvoji od kosovskog procesa. Usvajanje evropskih vrednosti zvaničnoj Srbiji i njenoj političkoj kulturi ne dopuštaju nastavak negovanja etničke distance i rasizma u odnosu na Albance i na ostale nesrpske i nepravoslavne zajednice. U Srbiji to zasad čine pre svega mediji pod kontrolom vlade i pojedinaca i grupa bliskih vladi. EU neće prihvatiti u punopravno članstvo Srbiju kao nedovršenu državu i nereformisanu zajednicu. Evropeizacija podrazumeva odustajanje od etničkih i teritorijalnih sukoba, usvajanje racionalnog pristupa spoljnoj politici, popunjavanje praznina i nelogičnosti, katkad i nezakonitosti, u pravnom poretku (od prekršajnih do Vrhovnog i Ustavnog suda), raskidanje sprega tužilaštava s policijom i vladom, ispunjenje međunarodnih obaveza i suočavanje s prošlošću, od nastavka saradnje sa Hagom do pokretanja denacionalizacije, restitucije i lustracije.
Postoje potrebe Srbije vezane i za njeno kolektivno dostojanstvo. Odbijanjem da se uvaže izgledi buduće stvarnosti, ni ta potreba, u pregovorima koje je Srbija vodila sa Albancima i međunarodnim posrednicima, nije racionalno postavljena. Očekivana posledica, u slučaju ostvarenja kosovske nezavisnosti, biće produbljivanje ovdašnjih frustracija i prepuštanje srpske zajednice na Kosovu brizi novog, evropskog protektorata i milosti albanskih suseda. Opstanak i razvoj srpske zajednice na Kosovu pretpostavljaju njen konstitutivni položaj u slučaju da Kosovo stekne nezavisnost. Njena budućnost ravnopravne konstitutivne zajednice takođe je jedno od obeštećenja koja su Srbiji potrebna. Vlada i premijer nikad nisu dopustili da se takva mogućnost bar nasluti, ukazujući da njihove političke potrebe, sve očiglednije, nalažu očuvanje kosovskog aparthejda. Prelomivši da ipak razgovara s predsedavajućim EU u Lisabonu, premijer je, ne upuštajući se u pojedinosti, ponovio da Kosovo ne sme biti druga albanska država. U međuvremenu je, vezivanjem za Rusiju, Srbiju ionako udaljio od mogućnosti da – u slučaju ostvarenja kosovske nezavisnosti – kosovskim Srbima obezbedi status konstitutivne nacije koji bi bio zasnovan na pravnom, istorijskom i kulturnom kontinuitetu. Takav status bio bi i pravedna kompenzacija za etničke pritiske i nasilje koji su, u razdobljima koje su albanski lideri smatrali u tom smislu povoljnim, imali odlike genocida. Gotovo zastrašujuća albanska većina podrazumeva i njenu odgovornost koju bi trebalo institucionalizovati pravom srpske zajednice na apsolutnu konstitucionalnu ravnopravnost u donošenju najvažnijih državnih odluka. Takav ishod omogućio bi Kosovu kao celini da se oslobodi karaktera nedovršene države kojoj će verovatno biti nametnuto evropsko tutorstvo. Ako ništa drugo, razvoj i evropeizacija Kosova trebalo bi da spadaju u važne nacionalne i regionalne prioritete same Srbije. Nova platforma srpske vlade o Kosovu ne predviđa stvarnu budućnost i nudi naznake spremnosti da se na Kosovu primeni sila. Ministarstvo za KIM još nije uputilo nijednu verodostojnu poruku koja bi pozvala na etničko pomirenje i saradnju. Doprinelo je, ničim izazvano, zaoštravanju retorike prema Hrvatskoj. Zamenik Miloševićevog omiljenog opozicionara, optuženog u Hagu za ratne zločine i etničko nasilje, dočekao je s neprikrivenim zadovoljstvom tu novu zvaničnu bedastoću, koju kao da je smislio neki «umereni radikal».