Foto: Beta/MUP SrbijeGodinama unazad svakodnevno smo u prilici da slušamo vesti o krvavim događajima u Srbiji. Podjednako su strašni oni koji se dešavaju u porodicama, u školama, u obračunima između kriminalaca ili pak u saobraćajnim nesrećama.
Toliko su ti događaji učestali da se kod građana Srbije prag osećaja tuge i žala podigao na više lestvice.
Smrt jeste deo života, tako kažu duhovnici. Međutim, nekako je baš suviše ima oko nas. Reklo bi se da smo dobro istrenirani, i da nas ništa više, bar u ovim neratnim uslovima, ne može iznenaditi.
Međutim, došli su i ti majski dani. Stravično ubistvo mladih ljudi i dece u samo dva dana je prevazišao naše kapacitete, brušene i uzdizane pomenutim događajima godinama unazad. Srbija je zanemela.
Javnost u Srbiji nije imala problem da definiše krivca za nemili događaj. To jeste Država, to jeste sistem koji je Aleksandar Vučić napravio.
Neko kaže nalik na autokratije i diktature u Rusiji i Belorusiji, a neko kaže nalik na zemlje Latinske Amerike u kojima vladaju narko-karteli. Potpuno svejedno, očajni su i jedni drugi. Niko trezven u Srbiji ne može takve sisteme da poželi sebi i svojim prijateljima.
Karike lanca koji je stvorio majskog mutanta su brojne. Počinju sa institucijama obrazovanja, zatim se nastavljaju sa socijalnim službama, policijskim službama, institucijama kulture, sa medijima i njihovim kontrolnim telima.
Svakako da ih ima još. Ali one koje su najodgovornije, ili bi takve trebalo da budu, su institucije zadužene za obrazovanje. Bez sumnje u Srbiji su to u ovom momentu, na prvom mestu, Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Ministarstvo prosvete.
Predsednik odbora je profesor dr Marko Atlagić, poslanik na listi SNS-a, a novoizabrana ministarka je dr Slavica Đukić Dejanović, univerzitetska profesorka u penziji, SPS. Doskora, do davanja ostavke je to bio gospodin Branko Ružić, SPS.
O činjenjima i nečinjenjima Ministarstva pre majskog masovnog ubistva je do sada dosta toga rečeno i napisano. Još 2013. godine poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević je jasno i eksplicitno nagovestio, može se reći najavio, stravične događaje.
Sve ono što se u nastupajućim godinama dešavalo, dokazi su potpune indolentnosti Ministarstva kada je u pitanju unapređenje školstva u Srbiji, a u okviru njega i suzbijanja vršnjačkog nasilja.
Socijalistička partija Srbije je oduvek imala želju da vodi to ministarstvo. Pokazalo se, ne zbog želje da napravi u toj oblasti prodor i unapređenja, već da bi ostvarila svoje političke ciljeve. Jedan veliki društveni sistem, kakav je školski i univerzitetski je odličan poligon za takvo delovanje.
Skupštinski odbor, kao drugi član takvog jednog dvojca bez kormilara, mirno je snio svoj zimski san.
Ministarstvo je deo izvršne vlasti, dok je Skupštinski odbor, kao telo Skupštine, zakonodavnog tela, onaj društveni segment zamišljen kao kontrolni i savetodavni.
Ispostavilo se da je samo to – zamišljen. Posle tragičnih majskih događaja usledile su iscrpljujuće diskusije u plenumskom radu Skupštine Srbije na temu majskog masakra.
Vlast se uporno trudila da pokaže da je on slučajan, izolovan događaj, tako čest u mnogim državama sveta.
Opozicija je, s druge strane, ukazivala na pravog krivca, na politički sistem u kome su institucije izgubile svaki smisao postojanja, i u kome cveta autokratija, diktatura, i u takvom nečem, korupcija svemirskih razmera. Stiče se utisak da je u tome uspela.
O tome svedoče desetine i stotine hiljada građana na ulicama Beograda i drugih gradova, a okviru protesta „Srbija protiv nasilja“.
Za sve to vreme Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nije održao niti jednu sednicu posvećenu majskim događajima.
Opozicioni predstavnici u Odboru su toliko puta ukazivali na neophodnost održavanja takvih sednica. Jer one bi trebalo da daju odgovarajuće smernice u cilju jasnog definisanja događaja i sprečavanja ponavljanja nečeg sličnog.
Na pismeni zahtev opozicionih poslanika za održavanje sednice, dobijen je nevešto formulisan administrativni, naravno negativan, odgovor. Zbog svega toga tražena je i ostavka predsednika Odbora Marka Atlagića.
Čekao se izveštaj Ministarstva o radu za period u kome se masakr i odigrao. Pisani dokumenti nisu stigli poslanicima na vreme, pa je usvajanje sačekalo još dva julska dana.
Zvuči neverovatno, ali Izveštaj je sadržao samo nekoliko rečenica u vezi sa tragičnim događajem koji je tako jako obeležio definisani period 2023. godine.
Treba li podsećati da se 3. maja masakr odigrao u školi, kao osnovnoj ćeliji obrazovnog sistema, čiji je rad pod neposrednim nadzorom i celokupnom organizacijom Ministarstva prosvete. Da li je sve to potpuno neverovatno?
Očito jeste. Da li sve to zajedno prevazilazi i sisteme pomenutih autokratskih i narko-država? Verovatno da. Institucije koje bi trebalo, i koje bi morale da prve reaguju povodom ovakvih dešavanja ostaju neme. Još jedan primer atrofiranja institucija sistema.
Da li je olakšavajuća okolnost i da li čini utehu, to što je to jedan od stotinu, ili možda hiljadu primera? Možda nekome jeste. Građanima Srbije koji su sačuvali trezvenost i logiku gotovo sigurno – nije.
Autor je profesor Univerziteta, potpredsednik Demokratske stranke i narodni poslanik
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
