Uvaženi predsednik

I to uz ogradu da je to mogao biti Boris Tadić da se nije politički reaktivirao. Zaista, da li je predsednička funkcija u obnovljenom višestranačju politički ukleta?

Ovih dana javnost se bavi rezultatima istraživanja agencije Faktor plus, čiji su nalazi dosad važili za blagonaklone SNS-u, o padu popularnosti Tomislava Nikolića. Istine i preciznosti radi, ispitivanje je rađeno na uzorku od 1.200 građana Srbije, mada u inicijalnoj vesti nije navedeno da li telefonski ili terenski. I zabeležilo je da bi Nikolić, da su sada predsednički izbori, osvojio oko 27 odsto glasova, što je veliki pad u odnosu na rejting iz maja 2012. kada je pobedio Tadića – 49 odsto. Pitanje u političkoj matematici glasilo bi kome su otišli ti procenti. I Faktor plus nudi odgovor – ne Ivici Dačiću (18 do 10 odsto), ne Tadiću (7 do 6 odsto) nego premijeru Aleksandru Vučiću, koji ih sve nadmašuje sa 58 procenata. I još više, verovatno prvi put u istoriji merenja javnog mnjenja u Srbiji, u Vladu veruje više ljudi nego u Crkvu – 54 prema 31 odsto.

Mada iz Nikolićevog kabineta imaju primedbe na metodologiju istraživanja, tvrdeći da ako se drugačije saberu poeni, i dalje više od 40 odsto pozitivno doživljava rad predsednika, politička poruka je već poslana. Prvo, zna se da sami rezultati istraživanja u određenoj meri utiču na stavove građana, koliko god da su naučno tačni ili osporivi. Drugo, možda malo ko to vidi, ali iako se kaže da je Dačićev rejting daleko ispod Nikolićevog, deset odsto nije nedostižno. I treće i najvažnije, a što nas vraća na početak teksta, jeste to što se poslednjih 24 godine predsednička funkcija podešavala prema ličnosti koja je obavlja.

Setimo se uostalom kako je nabavljena potrebna većina za Ustav iz 2006. Periodično smo oscilirali od jakog predsedničkog sistema (Slobodan Milošević, Boris Tadić) ka neodređenoj mešavini (Milan Milutinović, Tomislav Nikolić) koja nas sada dovodi na prag kancelarskog koncepta jake vlade. Valjalo bi imati u vidu da je jačanje pozicije vlade, odnosno premijera bilo omogućeno odlukom Nikolića na početku mandata da se povuče sa liderske pozicije u SNS. Niz narednih njegovih poteza pak kao da je smišljeno vodio rastu „protokolarnosti“ – gardisti ispred sedišta na Andrićevom vencu, uloga dobrotvornog fonda supruge Dragice i tako dalje. Formalno, Nikolić i dalje ima bitna ovlašćenja i to pre svega preko institucije koju je ustanovio Tadić – Saveta za nacionalnu bezbednost. Uostalom, zasedanje ovog tela bilo je letos neophodno za smene u policiji. Ali ako vlada, odnosno premijer ima dovoljnu većinu u parlamentu da promeni Ustav, a time možda da se „reši“ i predsedničkih ovlašćenja, uz popularnost veću od patrijarha, šta je smetnja da se to i dogodi?