Veći "minimalac" diže i privredu 1

Srbiji i njenim građanima može da bude bolje koliko za godinu dana.

Naravno, nećemo postati nova Švajcarska, ali za pomenuti period svako od nas može da oseti da nam je krenulo.

Prvo u ekonomskom smislu, a onda, sa tom dobrom bazom, možemo da idemo dalje u gradnju prihvatljivog društvenog sistema i sredine koja će prijati, kako većini tako i manjini.

Oni koji će reći da nije sve u ekonomiji, slobodni su da bezuspešno tragaju za dobro organizovanim sirotim državama.

Sve ono što treba da se uradi u velikoj meri zavisi od društvene elite, pre svega političke i akademske. Trenutno se ne zna koja je gora. Ipak, i one mogu da naprave potrebne iskorake kako bismo krenuli u dobrom smeru.

Simbioza alave i neprosvećene političke elite u poslednjih trideset godina, sa nezainteresovanom akademskom elitom natopljenom svakovrsnom površnošću, ne dozvoljava da Srbiji bude bolje.

Pri tome ne mislim samo na one koje su kupovali svoje diplome i doktorate, nego i na one koji su dogurali do najviših statusa, pa i članstva u SANU.

Postoje dve stvari koje su preduslov za bilo šta dobro i one ne bi trebalo da imaju veze sa promenom partija na vlasti.

Na žalost, nijedna politička partija, bilo da je na vlasti ili u opoziciji, promenu sistema nije zagrebala dalje od političkog marketinga.

Ta dva važna poteza nemaju veze ni sa rešenjem kosovskog problema, ni sa brzim ili sporim ulaskom u EU, ni sa Rusima ili Amerikancima, a ne zavise ni od MMF-a ili nekog tajnog i skrivenog vladara iz senke koji je, usput, drugo ime za glupost, nezainteresovanost i neznanje naših elita.

Prva stvar koju moramo da uradimo jeste da radikalno podignemo minimalnu cenu rada i da ona najkasnije za četiri godine bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi koja po tekućim cenama iznosi nešto više od 70.000 dinara.

Svako ko misli dobro Srbiji, u delokrugu svoga rada, treba da insistira na ovome.

One političare, akademsku elitu i poslovne ljude koji smatraju da je cena rada tržišna kategorija, treba podsetiti da je minimalna cena rada tamo gde postoji, nešto što je diskreciono pravo vlade i da je ona i nastala da bi anulirala probleme na tržištu rada.

Podizanje minimalne cene rada nije podilaženje građanima, već je presudno za pokretanje ekonomskog i svakog drugog razvoja Srbije.

Pored toga, to je zaista, šta god polupismeni ekonomisti mislili, lako izvodljivo. Matematički i logički se može dokazati korisnost i izvodljivost navedenog, ali to prevazilazi okvire jednog novinskog članka.

Druga stvar koju moramo da uradimo jeste da povećamo novčanu masu u prometu, koja je bar tri puta manja od potrebne. Da imamo dobru akademsku elitu oni bi našoj guvernerki rekli da nije uradila glavnu stvar koju je morala, a to je da obezbedi dovoljnu količinu novca za naš privredni sistem.

Ako uradimo uporedne analize odnosa veličina M2 (tj. novčane mase) i BDP-a, u Srbiji i drugim državama, videćemo da je relacija navedenih makroekonomskih parametra kod nas bar tri puta manja.

Zbog veličine navedenog nedostatka, NBS će morati da kombinuje mehanizme primarne emisije novca (vulgarno rečeno da štampa novac) i mehanizme sekundarne emisije (kreditna ekspanzija poslovnih banaka). A da bi navedeno moglo da se realizuju, treba da se deindeksiraju svi indeksirani krediti u dinare po kursu na dan odobravanja kredita i zabraniti bilo kakvu dalju indeksaciju kredita u stranim valutama.

Oni koji sebe smatraju znalačkom elitom, a koji su, i na sam pomen emisije novca, zapravo inflatorni paničari, neka postave sebi jedno pitanje: Kako to da zemlje koje imaju sedam puta više novca u prometu (u relativnom smislu) od Srbije, što je većina razvijenih zapadnih zemalja, nemaju visoke stope inflacije, a mi smo je imali godinama?

Oni koji će svoje neznanje da kriju iza priča o neuporedivosti, neka probaju da nađu odgovor na pitanje kako to da je za vreme mandata guvernerke Tabaković novčana masa povećana za više od dva puta, a da je u istom vremenu bila nikad manja inflacija?

Kako god, ako ne uradimo ove dve presudne stvari možemo i gospoda Boga da molimo da siđe i pokuša da vodi Srbiju… I da se obruka zbog svoje nesposobnosti.

Autor je ekonomista i preduzetnik

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Veći „minimalac“ diže i privredu”

  1. Ako se minimalac poveca na 70. 000 dinara ostaje manje za pljacku. Postoji li veci razlog protiv povecanja minimalca?

    • Postoji..stoinak hiljada koji će ostati bez posla u postojećim relacijama u srpskoj ekonomiji..jednostavno, preduzeća koja danas posluju neće moći to daplate..proizvodnja je niskoakumulativna a produktivnost i dalje vrlo mala..po bdp plate u Srbiju su tačno tamo gde treba da budu. Za povećanje plata potreban je rast bdp..a ovoliko lupetanja u jednom tekstu nije lako pronaći u Danasu.

      • Uteravanje ovaca u obor za minimalac i manje ima i imace svoje posledice. Vec sada poslodavci ne mogu da nahvataju radnike vec predsednik podize prag za penzionisanje i smanjuje penzije tako da ce trecepozivci biti stub razvoja srpske privrede. Ono malo sposobnih sto je ostalo razbezace se za godinu, najvise dve, da citiram predsednika.

  2. Bilo je to zaista jako davno, kada sam poslednji put čuo ovako prijatnu bajku pred spavanje.
    Po Vama, možda i polupismeni ekonomista

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.