Virus i manipulacija strahom

U trenutku kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu pandemiju, kao da je neko isključio prekidač i planeta je stala okovana strahom.

Onim najjačim, koji parališe i eliminiše racionalno razmišljanje. Strahom od smrti.

Kada govorimo o socijalnim eksperimentima koji su poslužili za ispitivanje koliko daleko je moguće ići u manipulaciji strahom, svakako je najpoznatiji onaj koji je izveden 30. oktobra 1938. a označen je kao nastanak veštine sistematskog širenja straha i tehnologija upravljanja masovnim histerijama.

Baš na „Noć veštica“ radio-mreža Columbia Broadcasting System (CBS) emitovala je radio-emisiju po motivima romana H. Dž. Velsa „Rat svetova“, koju su izveli Orson Vels i njegovi glumci iz pozorišta Mercury.

Iako je spiker nekoliko puta naglasio da se radi o radio-drami, emisija je izazvala neviđenu paniku i totalni haos koji je zavladao zbog straha od najezde vanzemaljaca.

Jedan od bizarnijih uspelih pokušaja manipulacije strahom desio se i kod nas i to u poslednjoj godini dvadesetog veka.

Obično pomračenje Sunca predstavljeno je u medijima kao velika opasnost i ljudima je preporučeno da se sklone u svoje domove.

Eksperiment je uspeo u potpunosti. Stavljajući na stranu zdrav razum i racionalno razmišljanje, stanovništvo Srbije se zabarikadiralo iza prozora sa spuštenim roletnama, ulice su opustele i život je stao čekajući da „pošast“ prođe.

Jedino objašnjenje za ovakvo ponašanje je naravno iskonski strah za život, ma kako to čudno zvučalo kada je u pitanju pojava koja se javlja u pravilnim intervalima.

Pisac Hauard Filips Lavkraft, jedan od najvećih majstora strave u književnosti, kaže: „Najstarija i najjača čovekova emocija je strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog.“

Upravo ta nepoznata i nevidljiva pretnja čovečanstvu oličena u virusu gripa, koja je kao po komandi objavljena preko svih svetskih medija, učinila je da se ljudi prepuste panici i krenu da histerično prazne rafove u prodavnicama stvarajući zalihe u iščekivanju najgoreg.

Slike koje su stizale iz svih krajeva sveta bile su skoro identične, izbrisane su razlike između bogatih i siromašnih zemalja.

Bez obzira na standard, političko uređenje ili kapacitet zdravstvenog sistema, jedna stvar je bila zajednička za sve. Strah koji se video u očima ljudi.

Naravno, ovo nije prvi pokušaj manipulacije strahom na svetskom nivou.

Još od vremena Hladnog rata vlastodršci uteruju jezu u kosti svojim podanicima plašeći ih nuklearnim arsenalom potencijalnog protivnika, terorizmom, zaraznim bolestima i drugim pošastima koje samo što nisu označile kraj civilizacije.

Ipak, primer ove pandemije ostaće upamćen kao najdrastičniji do sada.

Iako je stopa smrtnosti izazvana kovidom 19 vrlo niska, a bolest pogađa uglavnom stariju populaciju, bombardovanje vestima mejnstrim medija učinilo je da se granice zatvore, saobraćaj zaustavi, privreda stane, da se otkažu najveći sportski događaji i da ceo svet šćućuren u svojim stanovima iščekuje najgore.

Većina zemalja je uvela posebne mere, a neke, kao Srbija, i vanredno stanje. Naravno, predsednik Vučić je prihvatio ovaj dar sa neba i počeo da živi svoj san.

Po kratkom postupku je zgazio onu suvišnu i nepotrebnu stvar koja se zove Ustav i raspustio Skupštinu koristeći kao izgovor uredbu vlade o zabrani okupljanja.

Parlament je zakatančen i pred njim se pružilo široko polje neograničene mogućnosti manipulacije. Bio je to suviše veliki izazov da bi ga gospodar Srbije propustio.

Naredna dva meseca predstavljaju primer kako se vlada strahom i koliko je moguće daleko ići dok se ne dođe do krajnje tačke trpljenja koju ovaj narod može da podnese.

Uveden je policijski čas, starija populacija je stavljena u kućni pritvor, vikendi su bili potpuno zatvoreni, redovi ispred prodavnica i apoteka otezali su se unedogled, a svakodnevna saopštenja „struke“, oličene u nekoliko pažljivo odabranih lekara, postala su gledanija od rijaliti programa. Oni drugi koji su se na klinikama borili za živote pacijenata, često bez adekvatne opreme, ostali su u senci novih medijskih zvezda.

Za to vreme Aleksandar Vučić je obavljao dužnost glavnog epidemiologa, nabavljača medicinske opreme, stručnjaka za sve i svašta, zaštitnika „baka i deka“…

Bilo ga je svuda, a njegova česta obraćanja naciji ući će u anale političke besprizornosti i najsurovije manipulacije sluđenim narodom. Patetičan preko svake mere, sa loše odglumljenom brigom za zdravlje nacije, danima je unosio paniku među već zaplašene ljude i širio strah kao da uživa u tome.

Dok se na globalnom nivou u pozadini pandemije, po svemu sudeći, odvijala borba između globalista i suverenista, i u Srbiji se iza kulisa odvijalo nešto, ali na naš način.

Netransparentne nabavke medicinske opreme, korišćenje situacije za otklon od evropskog puta i napadno približavanje Kini i Rusiji, pokušaj cenzure medija, anatemisanje političkih protivnika i konstantna manipulacija na najprizemniji način.

U poslednja dva meseca vođena je jedna od najbrutalnijih predizbornih kampanja, a vanredno stanje je brže-bolje ukinuto baš onda kada je potrebno da se iskoristi vreme za predizborne aktivnosti i izbori se održe što pre, dok ono što se dešavalo ne dođe na naplatu. Po svemu sudeći, manipulacija strahom kao još jedan eksperiment je i ovog puta uspela i pokazala da je najlakše upravljati uplašenim narodom.

Autor je novinar i pisac