Aleksandar Vučić je svojim primerom dao do znanja ostalima iz državnog vrha, ali i pripadnicima javnog života koji su bliski njemu i njegovim saradnicima, da je vređati i ponižavati građane sasvim u redu. Tužno je i ružno što reči poput „gubitnici“, „bednici“, „nesposobnjakovići“, „larve i crvi“, „kreteni“, građanima olako upućuju višedecenijski političari i državni funkcioneri, među kojima su malobrojni oni čija se dužina radnog staža van politike može meriti sa prosečnim stečenim stažom čoveka na početku 30-ih godina. Ne znam da li bi im možda trebalo zavideti na tolikoj količini samopouzdanja i bahatosti – s obzirom da se ovde višak samopouzdanja i bahatosti smatra snagom i znakom uspeha. Verovatno zavisi iz koje perspektive je posmatrano.

Skupu ćemo mi cenu i dalje plaćati udvoričkom mentalitetu koji se ovde uspostavlja kao navodno jedina garancija opstanka. Sve dok većina onih koji bi nešto i rekli, ali ipak u poslednjem trenutku zaćute, tu i tamo aplaudiraju „nepolitičkim“ činovima i karijernim dostignućima raznih pripadnika naše intelektualne, kulturne, medijske, sportske (birajte koju god) elite, a koji su neutralnost navodno kupili samim tim što nemaju partijsku knjižicu, mi ćemo hraniti udvorički mentalitet u Srbiji. Kreteni ste vi i bednici za sve njih koji stoje uz ovu vlast, ne nužno u stranačkim prostorijama, ali gde god drugde zatreba – na prijemima (puno smo zahvalni što ste nas pozvali), u emisijama (veliko hvala što ste se odazvali) i raznim drugim događajima gde jedni druge tapšu po ramenu i usput ponosno kažu – ma, mene ne interesuje politika, ali Vučiću stvarno svaka čast. Za sve te tog profila vi ste larve i bednici. A vi i dalje gledajte njihove filmove i njihove emisije i idite na njihove utakmice i čitajte njihove knjige i novine.

Za sve te što na nameštenim konkursima za raznorazne projekte dobijaju novce, za sve novinare koji ih prekomerno pozivaju u svoje emisije da pričaju o svemu i svačemu ne bi li ostali u trendu i van Dnevnika 2 i Nacionalnog dnevnika – za sve njih ste gubitnici, jer udvorički mentalitet im nalaže da makar i prećutno gaje takav stav prema vama. Ne može se smeškati pred licem koje vas ponižava svakodnevno i istovremeno biti neutralan ili na bilo koji način blizak građaninu Srbije, odnosno malom gubitniku. Ne biti član stranke ne znači biti i politički neopredeljen ili neutralnog stava. Svako ko se ovim današnjim državnim funkcionerima, koji neskriveno ponižavaju građane, obraća sa nekakvim prekomernim poštovanjem, zbog svog posla, pozicije ili nekog drugog ličnog interesa, i te kako se samim tim činom politički opredelio.

U toliko se svakodnevnih i naizgled bezazlenih ili manje značajnih situacija može primetiti koliko postoji problema u društvu koje nam, zaista, niko drugi, uključujući i vlast, ne može rešiti bez promena u redovima samih građana. Odnosno, da budem bolno realan, dok ne-udvorice ne postanu aktivnije u društvenom životu od udvorica, jer udvorice teško da će se ikada promeniti. Udvorica će odobriti postavljanje neuglednih najlonskih improvizovanih tezgi bilo gde u gradu. Udvorica će podržati inicijativu da se na svoju ruku truju ulični psi i mačke, jer je tako lakše rešiti problem lutalica. Udvorica će odobriti bezobrazno širenje kafića na Štrandu do tog nivoa da za posetitelje više i neće biti slobodnog mesta na pesku. Udvorica kojeg baš zabole za knjige otići će na Sajam knjiga kad još malo budu delili džabe krave i živinu, iako će znati da se to džabe deli samo zato da bi brojka o nikad većoj poseti uglednoj manifestaciji u doba te i te vlasti osvanula na režimskoj televiziji. Udvorica će vas klevetati lokalnom SNS šerifu zbog statusa koje pišete na društvenim mrežama i ponosno čekati unapređenje u stranci zbog toga što je nekog zajebao i zagorčao mu život. Udvorica će sutra podržati poziv da se Niš degradira u selendru zbog toga što nije mogao da začepi usta preglasnim građanima koji su ustali protiv trenutne republičke vlasti. I tako dalje… A sve zbog širenja kruga kontakata, plate, ili nekog unapređenja.

Zato, crve mali, progovori, piši, izađi na ulicu i budi to što jesi. Budi ne-udvorica. I budi ponosan na sebe.

Autor je kolumnista Autonomije iz Novog Sada