Rade Marković Foto: Privatna arhiva Hajde da nađemo stvari u kojima možemo svi da dobijemo, početak je odgovora na jedno pitanje iz publike u Novom Pazaru pre dvadesetak godina, koji je Zoran inđić završio sa sada već čuvenom i toliko puta već citiranom konstatacijom: Mi se lako ujedinjujemo „PROTIV“ nekoga a teško se ujedinjujemo „ZA“ sebe.
Drugim rečima, lako se ujedinjujemo „PROTIV“ a teško „ZA“. Protest „Srbija protiv nasilja“, međutim, iako je reč „protiv“ tu veoma istaknuta, čini mi se po prvi put veliki broj ljudi (ne gomila ljudi ili masa po nekim izveštačima i analitičarima, ljudi se broje a gomile preturaju lopatom) ujedinjuje „ZA“ oko ideje normalnosti, pristojnosti, dijaloga, demokratije i uspostavljanja univerzalnih vrednosti kao bazičnih društvenih vrednosti.
To što su strukture do te mere zabrazdile u nasilje nad zdravim razumom i što svaki put iznova i svakom svojom akcijom vređaju inteligenciju građana, samo kazuje da se do normalnosti ne može doći a ne biti protiv vladajućeg nasilja. Nasilje koje vlast (čitaj Aleksandar Vučić) sprovodi već više od deset godina pod svojom firmom (presvučeni radikali/SNS), započeo je kao mlađi saradnik pre oko 25 godina kao zaposlenik&ministar u vladi SPS-Radikali, rezultiralo je tragičnom smrću dece i mladih ljudi u Beogradu i okolini Mladenovca.
Nemojte sumnjati, možda ovaj režim nije kriv (pravno posmatrano) za ove događaje ali svakako snosi odgovornost. Atmosferu bahatosti, laži, relativizovanja znanja i poštenja, slavljenja ratnih zločinaca iz bliske prošlosti i rehabilitovanje iz dalje prošlosti, mržnje prema svakom drugom u etničkom, ideološkom ili interesnom smislu, držanja ljudi u informatičkom i medijskom mraku, ovaj je vlastodržac uz pomoć svojih poslušnika kreirao vrlo svesno, čime je pripremio i uveo nasilje u svakodnevicu.
Vremenska funkcija nasilja je takva da ne može da se održi na određenom nivou, što bi vlastodršcu odgovaralo. Nasilje proizvodi nasilje i razvija se geometrijskom progresijom, a kad jednom zavlada, potreban je veliki napor da se obuzda. A nasilje „OVO“ ima nekoliko alotropskih modifikacija, pravaca i žrtava.
Alotropska modifikacija 1: Nasilje sprovedeno nad institucijama koje su pretvorene u kulise ispražnjene od sadržaja i pretvorene u poluge koje služe i kojima rukuje samoproglašeni vladar. Primer policije koja već deset godina ne rešava slučaj rušenja u Hercegovačkoj, Tužilaštvo koje nije dalo nalog policiji da zakuca na vrata Predsedništva i zatraži snimak sa rampe u Doljevcu koji je, ne zna se na osnovu kojih ingerencija, završio u fioci predsednika.
Vrlo brzo policija hapsi ljude (u roku od nekoliko sati), a sud i tužilaštvo podižu optužnice za besmislena i izmišljena ugrožavanja ustavnog poretka i ugrožavanja predsednika, dok se nisu već više od 5 godina setili da zakucaju na vrata televizije Pink i saznaju ko je naručio i proizveo spot koji je direktno najavio ubistvo Olivera Ivanovića. Ima toga još, no je kratak papir.
Alotropska modifikacija 2: Svakodnevno obraćanje predsednika sa neke od televizija a nakon toga Instagram, frižider, pegla, političko je nasilje kojeg će se tek stideti oni koji su mu to omogućili kad ova bolest savlada. Forma i sadržaj tih obraćanja proučiće stručnjaci različitih profila, kaže vam ova iznenadna proročica u meni.
Alotropska modifikacija 3: Sistematsko potcenjivanje znanja dovođenjem na javne funkcije bivših vozača, telohranitelja i ljudi koji su diplomirali na školama sumnjivog (neproverenog kvaliteta) učinjeno je nasilje nad ljudima od znanja sa užasnim posledicama po javno dobro.
Rezultat je ovaj državni improvizorijum, a entropija se razvija ubrzano. Skupštine od jednog akcionara (EPS i ministarka energetike). Kad zakaže skupštinu valjda sama sebi pošalje mejl. Završetak školske godine na ovaj način mogao je da smisli samo totalni diletant itd. Država kao potpuni improvizorijum je cilj i alat konstruktora ovog sistema koji se da u dve reči opisati: ZLO I NAOPAKO.
„Videćemo se vi i ja u budućnosti“ rekao je na kraju gore citiranog odgovora Zoran inđić. Seme demokratije koje je posejao počelo je da niče. Okupili smo se „ZA“ sebe po prvi put u poslednje tri decenije („PROTIV“ je tu trenutno neminovno). Vidimo se tamo gde nam je svima mesto svake nedelje, koliko god puta treba.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
