Vuč-ko ili Miš-ko?

U redove prvih se ulazi za, da kažemo, sitne, a u članstvo drugih za krupniju „lovu“, u narodu, koji nema pravo na tu privilegiju, poznatiju kao članarina. Prvi su, saglasno tome, namerni da budu masovni – već sada ih ima 120. Drugi su ekskluziva po prirodi ogromne članarine (100.000 evra?): sa prvobitnih 23 narasli su za poslednjih osam godina na 44, ne računajući pridružene i članove po pozivu. Prvi pretežno proizvode, drugi pretežno trguju, hedžuju, posreduju… Prvima je šef Slobodan Vučićević, drugima nekrunisani kralj Miroslav Mišković. Po šefovima se dosta prepoznaju. Vučićević, u Miloševićevo vreme, nije imao nikakvih državnih niti paradržavnih funkcija, mada je kao i Mišković imao firmu. Mišković je, za vreme Miloševića, dogurao do mesta potpredsednika vlade, tako da su među ekskluzivnim članovima njegovog kluba njemu slični: Milan Beko, Dragan Tomić-Simpo, Goran Perčević, Dušan Stupar, poznatiji kao Vojko i Savle, i Danko Đunić. Vučićević je na zapadu bivše SFRJ stigao do predsednika slovenačke kompanije, Miškovićevi pokušaji da tamo spusti samo nogu izazivali su pravu histeriju. Vučićevića za prvi milion ne pita niko, Mišković na to pitanje ne može da pruži odgovor koji bi bio zadovoljavajući, čak i kad bi se u takvo što upuštao. Naročito pred sudom medija u kome je Vučićević postao veliki suvlasnik, iz razloga čiju ekonomičnost nije moguće sagledati. Vučićevića možete sresti, poput svakog drugog građanina, svuda po gradu, Miškovića retko i na mestima gde se obično susreću ljudi njegove „težine“. Vučićević voli Crvenu Zvezdu, i Mišković voli Crvenu Zvezdu. Samo što se u Vučićevićevu ljubav (i pare) veruje, u Miškovićeve ni ljubav ni pare se ne veruje. U svom programu i ona skromnija i ova nadobudnija grupa menadžera posebno ističe saradnju s Vladom Srbije. Vučićevićeva grupa je vezu s vlašću dosad ostvarivala sasvim otvoreno preko Demokratske stranke, i Miškovićeva grupa se oslanjala na Demokratsku stranku ali i G 17 plus. Samo što je Miškovićeva veza – Danko Đunić-Aleksandar Vlahović u DS, tako oslabila da je Mišković morao da je preuzme lično. Ni jedni ni drugi u programnu svojih aktivnosti dosad nisu pominjali sindikat. Mada u originalno privatnim firmama retko možete zapatiti sindikalnu organizovanost, a na nju se nerado gleda i tamo gde je privatizacijom nasleđena, iznenadno udruživanje krupnih menadžera iz Miškovićevog krila sa Samostalnim sindikatom Srbije nije nikoga mnogo iznenadilo. I ove sindikalce bije glas da su im preci iz prethodnih decenija gravitirali vlasti, pa i Miloševićevoj. I jedni i drugi su pozvali vlast(vladu) na konsultacije. Prvima se odazvao Vučićeviću sve bliži gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, Miškovićevi su zapucali na Kopaonik odakle se zasad izostali odaziv možda bolje čuje. Kao što je poznato, Vučićević depresiranje kursa kao stimulans izvozu smatra za zabludu stare škole, a aktuelnu politiku Narodne banke Srbije naročito sretnom okolnošću ne smatra ni Vučićevićev aktuelni demokrata Dragan Đilas. Sa Miškovićevima će se tek videti. Neki od najuticajnijih miškovićevaca ne libe se da kažu kako Jelašić „radi dobar posao“. Da li je ovu ocenu verifikovao i šef?

PREVARANTI: Kao što je čitaocima ove kolumne poznato, ja sam veliki pristalica izgradnje autoputa kroz srce Srbije koji je povezuje sa Crnog Gorom. Imam i ekonomske argumente zašto je bilo dobro da Srbija taj put gradi svojimn parama ili koncesijom i na njemu uposli domaće građevinske firme, ali o tome je ovde već bilo reči. Nego, konzorcijum hrvatskih firmi koji je trebalo da gradi crnogorski deo ovog puta pukao je prošle nedelje na tom poslu. I malo mu je to bilo nego se pri tom uplatkao u veliku prevaru koja bi tek trebalo da ga košta. Dakle, konzorcijum firmi Institut za građevinarstvo Hrvatske i Tehnika nije uspeo ni u produženom roku bankarsku garaciju za svoje učešće u poslu na izgradnji puta Bar-Boljare. Ipak je 9. februara obavestio Zagrebačku berzu da je sve potrebne garancije obezbedio. Analitičari kažu da ovaj hrvatski tandem nije ni dosad davao investitorima mnogo razloga da njegovim vestima o ovom poslu sa Crnom Gorom poveruju, ali su investitori ipak malo poludeli i tokom tri nedelje kupovali akcije ove dve firme po cenama koje su rasle dvocifrenom stopom. Ali, kažu na Beogradskoj berzi, Hrvatska agencija za nadzor finansijskoh usluga malo je ozbiljnija firma od naše Komisije za hartije od vrednosti, a kultura korporativnog poslovanja u Hrvatskoj na nešto je višem niovu nego u Srbiji, pa se tamo za lažne vesti može i odgovarati. Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga pokrenula je istragu protiv IGH i Tehnike. Imaće težak posao da dokaže nameru prevare. Prema podacima Beogradske berze, samo jednom se u Srbiji dogodilo da jedna učesnica berzanskog poslovanja odgovara ne zbog lažnih vesti, nego zato što u roku od propisanih 48 sati nije Berzi dostavila važne podatke o svomj poslovanju. Radilo se o Metals banci.Akcija ove banke je krajem leta 2008.godine listirana na prajm marketu Berze, a samo nekoliko meseci kasnije Narodna banka je Metals banku kaznila. Berza se interesovala zbog kojih nepravilnosti? Informacija je izostala. Kod nas nije običaj da se investitori obaveštavaju o važnim događajima u firmama koje su listirane na berzi, a još je manje uobičajeno da budu kažnjavane ako lažnim vestima dovode investitore u zabludu.