Za socijalne penzije u Srbiji tri opcije 1Foto: FEFA

Zaštita starih od siromaštva i održanje životnog standarda nakon povlačenja sa tržišta rada su važni ciljevi savremenih sistema socijalne zaštite.

U razvijenijem delu sveta se ovaj cilj mahom ostvaruje tako što države primoravaju ljude da se osiguraju dok rade, kako bi kroz „prinudnu štednju“ obezbedili sigurnost u starosti. Pored penzija koja se dodeljuju po osnovu osiguranja postoje i socijalne penzije, koje se finansiraju iz budžeta i nisu zasnovane na uplati doprinosa. Socijalne penzije su ili univerzalne, namenjene svima koji su stariji od određene starosne granice, ili su usmerene samo na siromašna stara lica i dodeljuju se uz proveru materijalnog stanja (dohotka i imovine).

U Srbiji, najveći broj starijih od 65 godina, gotovo 90 odsto, ostvaruje pravo na penziju po osnovu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje koje su uplaćivali tokom radnog veka ili po osnovu nasleđivanja prava (porodična penzija). Podaci o siromaštvu pokazuju da stari u Srbiji nisu ugroženiji od proseka populacije, te se obično konstatuje da je penzijski sistem u tom smislu ostvario jedan od svojih ciljeva – zaštitu od siromaštva u starosti.

Obuhvat starih penzijama nije, međutim, potpun. Procenjuje se da u Srbiji danas devedeset hiljada starijih ne ostvaruje pravo na penziju. Iako i u Srbiji postoji opšti program socijalne pomoći namenjen siromašnima, mali broj starih ostvaruje ovo pravo. Ranija istraživanja pokazuju da je posedovanje nešto veće imovine od propisane najvažnija prepreka za ostvarivanje prava. Dodatno, nedovoljno učešće starih u ovim programima je rezultat i neinformisanosti i komplikovanih administrativnih procedura.

U datim okvirima, moguće su tri opcije koje bi omogućile povećanje obuhvata i adekvatniji prihod u starosti. Prva je uvođenje socijalne penzije kao minimalnog prihoda za sve stare koji nisu ostvarili pravo na penziju po osnovu osiguranja, na nivou davanja koje je niže od poljoprivredne penzije. Ovo rešenje bi zahtevalo velika dodatna budžetska izdvajanja, dvostruko veća od sredstava koja se izdvajaju za celokupni program novčane socijalne pomoći. Pored relativno visokog rashoda, nedostatak ovog rešenja je i mogućnost da se među korisnicima nađe jedan broj onih koji nisu siromašni.

Druge dve opcije se odnose na uvođenje socijalne penzije koja je usmerena na siromašne, te zapravo znači formulisanje posebnih uslova za stare u okviru programa novčane socijalne pomoći. Tako za staračka domaćinstva može da se predvidi relaksiranje pojedinih imovinskih uslova, na primer ograničenja koja se odnose na zemljišni maksimum. Poslednja opcija bi se pre svega odnosila na povećanje iznosa pomoći za stare i one koji žive u staračkim domaćinstvima u odnosu na druge korisnike pomoći.

Za sve predložene opcije moguće je i da se predvidi da starosna granica za ostvarivanje prava na socijalnu penziju bude visoka, iznad granice za penzionisanje po osnovu osiguranja. Na taj način bi se umanjio moralni hazard u smislu eventualno negativnog uticaja uvođenja socijalnih penzija na uplaćivanje doprinosa za penzijsko – invalidsko osiguranje.

Bazirano na studiji: Matković, G. i Stanić, K. (2014), Socijalna zaštita u starosti, Beograd: FEFA/CSP/SIPR

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Za socijalne penzije u Srbiji tri opcije”

  1. Sa ovakvim konceptom ekonomske politike necemo uskoro imati ni za vec postojeci obuhvat penzijsko-invalidskog osiguranja. A, ipak nije humano da se gro smanjenja budzetskih izdataka prevali u najvecem delu preko PENZIONERA, i radnika kojima se bez obzira na kvalifikaciju uplacuje samo zarada u iznosu MINIMALCA, a mnogima zaposlenima i ne uplacuju doprinosi za PIO. Zato pod hitno moramo promeniti ekonomsku politiku, shodno tome strukturu privrednih delatnosti i stimulacija. Posebno se mora obratiti paznja na potencijal domacih proizvodjaca, koji bi morali da dobijaju subvencije i kreditnu podrsku za razvoj pre svega preradjivacke industrije, i firmi ciji tehnoloski pogoni zahtevaju mobilisanje visokog organskog sastava kapitala. Prostije receno profit i RAZVOJ DRZAVE vuku visefazni slozeni tehnoloski procesi, a ne long-doradni poslovi ili motanje kablova i proizvodnja integralnih kola sto su nekad Kinezi organizovali na brodovima. Mozda su Kinezi uspeli s tim malim i primitivnim proizvodima, ali Srbija nije Kina, jer nas ima nesto vise od SEST MILIONA, a njih MILIJARDU i 380 miliona ljudi. Ideja o socijalnim penzijama je za svaku pohvalu, ali u ovakvom ekonomskom ambijentu deluje malo ne ukaceno, jer visi iznad ekonomske osnove koja je kao baza oskudnija od potrosascke nadgradnje. Da bi se vise zahvatalo za PIO fond od zarade kompanija i preduzetnika moraju se proizvoditi i prodavati pametniji i skuplji proizvodi u 70 odsto privrede Srbije.A, narocito u IZVOZU, sto je cilj svake napredne ekonomije, kao na primer Nemacke.

    • Sve je to lepo, ali ko u Srbiji nudi tehnološke pogone visokog organskog kapitala? Kome država da pruži subvencije? Da li je rešenje da država svojim kapitalom organizuje drzavna preduzeća koja bi se bavila višefaznim složenim tehnološkim procesima?
      Ukinuli smo socijalizam i samoupravljanje pod idejom da je privatni biznis rešenje svih problema. Dobili smo stotinak manjih i većih tajkuna koji su zauzeli dotadašnju dobru tehnologiju, a razvojne nove tehnologije mogu se na prste nabrojati.
      Lako je reći da se poredimo sa SAD, Nemačkom, Japanom, Korejom i ostalima sa zapada ali mi nismo bili milosnici Maršalovog ili drugih planova pomoći drzavama koje su prijatelji SAD, a nismo imali ni viševekovno iskustvo porobljavanja i isisavanja nacionalnog bogatstava celih kontinenata. Pozicije su nam različite. Nismo bili vekovima oslobođeni ratova u kojima smo desetkovani a usput za to vreme koristili to da zarađujemo čuvajući oteta bogatstva.

      • Sta smo radili prethodne dve decenije videli smo, i necemo valjda da se hvalimo time. Iz toga samo moramo izvuci pouku i napraviti dobar proracun za reprogaram duga koji je nastao u periodu PARAPRIVATIZACIJE I BOFL KAPITALIZMA koji je neko ko ovde odlucuje nametnuo nasem narodu, inace poznatom u celom Svetu po svojoj vrednoci i sposobnosti. Ko ne veruje nek se osvrne na dostignuca nasih inzenjera , sportista, lekara, uopste naucnika kao sto su bili Tesla i Pupin, a danas je Djokovic i drugi vrhunski profesionalci.Da li bi oni ikada uspeli da su ostali da zive i stvaraju u Srbiji?
        Drzava ne treba nama nista DA PRUZA, jer mi nismo slepci, posto fala Bogu imamo ruke, noge, oci, pamet i obrazovanje, vec da stvori taj SISTEM, konacno jednom. A, kad ima sistema, ima i strategije, ciljeva, pravih tendera i konkursa, i produktivne TRAZNJE, a ne kao sada namontiranih PRODAJA kroz licne pogodbe, kojima se na mala vrata u zemlju uvlace najprljavije tehnologije, gde ce radnici rmbaciti po 12 sati dnevno 26 dana u mesecu za 30.000 dinara i usput skracivati svoj zivot zbog rada uslovima tehnoloski nedostojnog coveka danasnjice, kao da nismo odmakli ni dana od pocetka 19. Veka, dok se KLASA NERADA ili BIROKRATIJA iz dana u dan umnozava, cije su plate i do 20 puta vece od radnickih. E, tu smo vec na terenu ekonomskog ucenja francuskog teoreticara Sen Simona i rado ga preporucujem svima onima koji se stalno snebivaju u dilemi kako vratiti nacionalnu ekonomiju na pravi put od ovog nesvrsishodnog rada po principu „vodu vadim, vodu ladnu ladim“. Inace u Srbiji ljude nisu pojele ovce vec SAKALI. Oni su nasa meta.

  2. Treba uvesti socijalnu penziju,jer kako imati neku starost bez para.Ja imam 53 godine i 6 meseci staza,sta cu,ne znam,samohrani roditelj 23 godine,i niko se nije pobrinuo da samohrani roditelji imaju prvenstvo i da ih treba zaposliti.Daje se jednokratna pomoc penzionerima,prosvetarima i td ,a gde spadaju oni koji nemaju primanja?Socijalna pomoc mesecna je jednokratna pomoc,a sa 5000 din.,sto kaze onaj glumac nema ni za cips,a kamoli od tih para preziveti ceo mesec i platiti racune.. Predlazem da se sto hitnije uvedu socijalne penzijei resi status onih kojima najvise treba.Hvala

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.