Foto: Medija centar Beograd

Očito, zakonodavci uživaju pogodnosti plaćajući po takvim cenama kad konzumiraju pića i jela, a kako ipak nema besplatnih ručkova, tu im pogodnost plaćamo mi, svi poreski obveznici. Očito nastaje neravnopravnost, na koju su bila različita reagovanja, ali još bez ikakvog efekta.

Jedni su ponovno pokretanje tog pitanja nazvali demagogijom. Drugi su oštro, ali uzaludno osudili tako niske cene i privilegije. Zaposleni i kod drugih poslodavaca rado bi imali sličnu pogodnost i u njihovim restoranima. Pominjano je čak i da je to kompenzacija nedovoljno plaćenim zaposlenim u Skupštini i Vladi i poslanicima u Skupštini. A zarade u privatnom sektoru su još u proseku manje i po toj logici bi njima više pripadale takve pogodnosti, a nemaju ih. U uređenom društvu neophodno je dosledno sprovoditi princip oporezivanja. Sva potrošnja i svi prihodi građana trebaju imati jednak tretman.

A nemaju, iako je to pravilo i u Ustavu upisano. Tako je jeftino piće i hrana kod zakonodavaca i Vlade i u koliziji sa važećim zakonom, koji je zakonodavac valjda skrojio za sve. Po Zakonu o porezu na dohodak građana, porezu na dohodak podležu svi prihodi svih građana, u koje spadaju sve zarade svih zaposlenih i sve naknade, uključiv i naknade poslanicima i odbornicima, kao i svi drugi prihodi građana. Izuzeta je jedino naknada za ishranu sportistima amaterima, ali najviše do 9.166 dinara mesečno.

Precizirano je u tom zakonu da se u oporezive prihode uključuje svako primanje robe i sve pogodnosti, te pokrivanje rashoda novčanom naknadom ili neposrednim plaćanjem. Određeno je zakonom i da osnovicu poreza za primanja od neke pogodnosti predstavlja naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu koja se čini obvezniku, Dakle, predviđeno je da se oporezuje sav korišćeni popust u odnosu na tržišne cene.

A mnogo jeftinije piće i hrana za zaposlene u Skupštini i Vladi i poslanike u Skupštini, predstavlja njihovu očitu pogodnost, koja je oporeziva za čitavu razliku između niske cena po kojoj se plaćaju i normalne cena u drugim lokalima u Beogradu. Ako tako ne postupa Vlada i Skupština, oni valjda krše zakon, o čemu bi se trebala postarati poreska uprava, kao i drugi nadležni organi.

Ako je neko kreativno protumačio zakon, da niske cene pića i jela nisu pogodnost i dodatni a oporezivi prihod za ponekoga, onda bi tu pogodnost trebali iskoristiti i privatni poslodavci. A kad bi i oni tako uradili pokvarila bi se i statistika kolike zarade ko ima, a poreze bi morali povećati da dalje izbegavanje poreza pokrijemo. Najbolje bi bilo da i zakonodavci i ostali poštuju zakon, zar ne?

Autor je konsultant za strana ulaganja