Zašto je „oko sokolovo“ pravno neupotrebljivo? 1Foto: BeoInfo

Ovde ću samo ukazati na  glavne zaključke, a koga interesuje stručno objašnjenje može pročitati navedeni tekst. Sve ograde i napomene date u navedenom tekstu važe i ovde (nemanje namere nipodaštavanja ili optuživanja i sl.,  neutralna i generička upotreba izraza itd.). 

Dakle, ovde je reč o sistemu koji koristi komunalna milicija u gradu Beogradu, a konkretan povod za navedeni komentar bila je vest u medijima, da je taj sistem  prvog dana upotrebe „izrekao“ više stotina prekršajnih kazni.

Odgovorno tvrdim, zbog iskustava (i presuda) iz postupka sa komunalnom milicijom u kojima sam profesionalno imao učešća, da će većinu prekršajnih naloga (praktično sve) koje izda „oko sokolovo“ biti moguće osporiti pred sudom. Naravno, ako se okrivljena lica upuste u sudsko odlučivanje. Jer, i pola kazne je mnogo, ma koliko bezačajna bila, ako prekršaj ne postoji. 

Nisam se bavio onime što je zaokupljalo pažnju  javnosti (sporna nabavka vozila), moja pažnja je usmerena na nešto drugo. Kako je pravo (regulisanje propisima) osnov za tehnička postupanja, a ne obratno, čini mi se logično postaviti pitanje, da li je izricanje kazni upotrebom ovog sistema zakonito? Po meni, diskutabilno iz nekoliko razloga. Inače, sve što navodim u tekstu nisu “teorije”, to doslovno piše u propisima ove zemlje, treba ih samo pročitati. Idemo zato redom.

1. Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćaj?

Komunalnom milicijom, pitanjima šta je ova služba i njenim nadležnostima, bavio sam se u više tekstova  koji se mogu pročitati na Pravnom portalu. A konkretnim pitanjem iz naslova ovog dela i ostalih delova teksta bavio sam se u komentaru “Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?”, gde sam detaljno obrazložio zašto komunalna milicija i dalje nije nadležna za saobraćaj. Ovde ću se osvrnuti samo na par „sitnica“.  

Po Zakonu o komunalnoj miliciji, ova služba je organ lokalne samouprave nadležan u oblastima i pitanjima komunalne delatnosti. U najkraćem, posao komunalne milicije je održavanje komunalnog reda. A nadzor nad tim redom podrazumeva nadzor u tačno određenim oblastima. Tako da, vršenje komunalne delatnosti je obezbeđivanje uslova za odvijanje saobraćaja  (izgradnja i popravka saobraćajnica, postavljanje saobraćajne signalizacije, zoniranje i sl.) a ne kontrola i kažnjavanje za saobraćajne prekršaje. Što će reći, komunalna milicija ima nadležnost kada neko oštećuje saobraćajnu signalizaciju ali ne kada postupa suprotno istoj. 

U Beogradu komunalna milicija (a to čine i u  drugim gradovima) pri kažnjavanju se poziva na nadležnosti prema  gradskoj Odluci o komunalnoj miliciji, pri čemu pisci tih „lokalnih“ propisa po pravilu zaborave, da Ustav kaže da je pravni poredak jedinstven, i da postoji hijerarhija propisa. Da se aktima lokalne samouprave (kao vrstom podzakonskog akta) ne može propisivati ništa što nije u skadu sa zakonom (bilo kojim). A pisci zakona (propisa na nivou države) stalno zaborave da, ako nešto regulišu jednim a isto je drugačije već regulisano drugim zakonom, moraju to i da usklade nekako. Da konkretno, ako nekim zakonom  daju neka ovlašćenja komunalnoj miliciji u pogledu saobraćaja, moraju precizirati i uskladiti te odredbe sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: ZOBS), po kome kontrolu (i neposredno regulisanje) saobraćaja na putevima vrši saobraćajna policija u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova (državni organ). 

Kretanje, zaustavljanje i kontrola vozila i vozača spada u oblast saobraćaja na putevima, Da ne širim previše, zakonske definicije bitnih  pojmova (put, ulica, trotoar, kolovoz, vozilo, vozač, pešak…) dao sam u tekstu “Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?”. Poenta je da su  put, ulica, trotoar (i sve ono što je u njihovom sklopu, uključujući i obeležena parking mesta) saobraćajne površine, te da se na kretanje i zaustavljanje vozila i drugih učesnika u saobraćaju (pešaka npr.) na ovim površinama primenje ZOBS

Dakle, komunalna milicija ima nadležnost samo za parkiranje na javnim površinama koje nisu predviđene za saobraćaj (zelene površine i sl.). Nema nadležnost čak ni u pešačkim zonama (jer i kretanje pešaka je saobraćaj jedne grupe učesnika u istom),  štaviše nema nadležnost ni za biciklističke ni kombinovane staze. 

2. Da li je lokalna samouprava nadležna da propisuje saobraćajne prekršaje?

Svaki prekršaj mora biti propisan,  odnosno prekršajna radnja (postupanje suprotno nekoj obavezi) mora biti utvrđena (sa jasnim obeležjima dela), što može učiniti zakonom ili drugim propisom (pa i aktima lokalnih samouprava, što nije sporno). A Ustav predviđa da država (a ne grad, niti opština), uređuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja. A Zakon o lokalnoj samoupravi  jasno propisuje ovlašćenja lokalnih saouprava i ne pominje nadležnosti u pogledu bezbednosti saobraćaja.

Komunalna milicija grada Beograda pri kažnjavanju za „nepropisno parkiranje“ poziva se na gradsku Odluku o komunalnom redu, pri čemu se zaboravlja da (osim u zakonu) u samoj toj odluci piše da  komunalni red obuhvata  opštu uređenost naselja i uređenost postavljanja objekata i uređaja na javnim površinama, te uređenost izvođenja kulturnog ili artističkog programa na tim površinama. I ništa drugo. 

I sad, prvo pitanje, ako je komunalni red to što je navedeno, kako i odakle kontrola saobraćaja u održavanju komunalnog reda? Da li je lokalna vlast u Beogradu malo izašla iz onoga za šta je nadležna i uzela sebi prevelika ovlašćenja? Jer, ista propisuje nadležnost komunalne milicije koja je u  direktnoj suprotnosti sa ZOBS, odnosno daje toj službi nadležnosti saobraćajne policije. Nadležnosti svake službe su jasno precizirane i razdvojene na nivou države, tako da ovo predstavlja… (da ipak ne dajem kvalifikaciju).

3. Da li je komunalna milicija nadležna za kontrolu parkiranja vozila?

Da vidimo šta je parkiranje. Po ZOBS parkiranje i zaustavljanje su radnje upravljanja vozilom, s tim što je zaustavljanje prekid kretanja do tri minuta (osim radi postupanja po znaku ili pravilu saobraćaja), pri čemu vozač ne napušta vozilo, a parkiranje je sve ono  što nije zaustavljanje (duže od 3 minuta ili kada vozač izađe).

Nije sporno navesti da je posao komunalne milicije održavanje komunalnog reda uspostavljanjem odnosno sprečavanjem narušavanja istog (ostavljanjem vozila, montažnih objekata, stvari i sl). Jer, već sam rekao, komunalna milicija jeste nadležna za to, a „ostavljanje“ bilo koje stvari (pa i vozila) tamo gde joj mesto nije, predstavlja narušavnje komunalnog reda. Ali, ostavljanje nije isto što i parkiranje. Parkiranje, može biti ili ne u skladu sa propisom, i može biti izvedeno samo na saobraćajnoj površini.  S druge strane, ostavljanje je radnja napuštanja predmeta (pa i vozila), dakle ne sama tehnička radnja postavljanja nekog predmeta negde, već radnja kojom se taj predmet neko vreme zadržava na nekom nestu, bez nadzora. Pod ostavljanjem vozila podrazumeva se dakle, privremeno ili trajno napuštanje istog. 

Problem je kada se u poslove održavanja komunalnog reda (nazakonito) uvrsti i kontrola parkiranja bez preciziranja na kojim površinama, da se to odnosi samo na uređena parkirališta (čak ne na obeležena parking mesta u sklopu saobraćajnica), i ostavljanje vozila na zelenim površinama, a gde u smislu komunalnog reda nije bitno da li je reč o kontejneru, smeću ili vozilu.

Postoje i zakonita postupanja. Komunalni milicionar npr. jeste ovlašćen na preduzimanje mera uklanjanja vozila, kao i postavljanja uređaja kojima se sprečava odvoženje. Ali, samo za ona vozila kojima se krše propisi iz delokruga komunalne milicije. Znači, može da naredi uklanjenje vozila sa zelene površine ali i dalje ne može da naredi uklanjenje vozila sa kolovoza ili trotoara. Takvo postupanje je ispravno i u odnosu na „odbačeno vozilo“ (što je po ZOBS vozilo neregistrovano duže od 6 meseci), jer to više nije vozilo, već komunalni otpad. Zakonito je i postupanje komunalne milicije kod ometanja korišćenja javnih parkinga i garaža parkiranjem vаn grаnice pаrking mestа, jer se time ne ugrožava saobraćaj, već korišćenje parking prostora. Sve ostalo  je bespotrebno i nazakonito proširenje nadležnosti komunalne milicije. 

4. Kada je parkiranje problematično?

Ali, sve i da je komunalna milicija nadležna za parkiranje, zaboravlja se najvažnije. ZOBS ne kaže da je  parkiranje uvek i apriori i svuda zabranjeno, već da postoje slučajevi, način i uslovi pod kojima je to dozvoljeno, čak i na kolovozu i trotoaru. Znači, vozač može pod određenim uslovima da učini sve ono što gradski čelnici tvrde da ne sme nikako (da ostavi vozilo na kolovozu na par minuta, da „trkne“ negde da završi nešto…). 

Ali da zanemarimo prethodno, kako „oko sokolovo“ zna  da li je na nekom mestu nešto dozvoljeno ili ne, ako jeste, da li je i kako vozilo parkirano ili je samo zaustavljeno, te da li svojim položajem zaista ometa korišćenje javne površine?

Uzeću da je posredi toliko napredan softver (u šta sumnjam) u kome su tačno upisane sve saobraćajnice i delovi istih (uključujući dimenzije i prostiranje zabrana na njima), da može da čita saobraćajnu signalizaciju (i vertikalnu – znakove, i horizontalnu – oznake na tlu), da može da izvrši tačno merenje i procenu situacije. Ali, kako će softver da zna da li je vozilo parkirano ili samo zaustavljeno?  I ako jeste parkirano, da li vozilo svojim položajem zaista ometa korišćenje javne površine? Jer, po Odluci o komunalnom redu zabranjena posledica je upravo to. U zabrani iz te odluke nema pretpostavke  da je samo ostavljanje nekog predmeta (automobila ili bilo čega drugog) na javnoj površini kažnjivo, već za postojanje komunalnog prekršaja, potrebno je da postoji  ostvarenje posebne zabranjene posledice (ometanje korišćenja).

A tu imamo još jedan problem. Jer, ako je zabranjena posledica ometanje, mora postojati i oštećeno lice, ono koje je ometeno u nečemu (logička pretpostavka). Ovo postaje značajno kod postupka, o čemu ću kasnije

5. Kome „oko skolovo“  izriče kaznu?

Dodatni problem je, kome se izriču kazne? Kako je u medijima rečeno da sistem „oko sokolovo“ procesuira samo situacije kada vozač nije u vozilu, pootrebno je prethodno utvrditi identitet učinioca, odnosno vozača koji je nepropisno prakirao vozilo u određeno vreme na određenom mestu. Znači, niko neće biti „automatski“ kažnjen kako govore gradski čelnici, već može biti samo započet neki postupak. A da li će i ko biti kažnjen, pitanje je tog postupka, u kome se mora obratiti pažnja na to da prekršajna odgovornost okrivljenih lica ne postoji ako nije dokazana krivica istih. A krivica se dokazuje, a ne pretpostavlja se njeno postojanje

Drugo, kako je reč o radnjama upravljanja vozilom, za nepropisno parkiranje i zaustavljanje, po zakonu (a i logici stvari) nikako ne može biti kažnjeno pravno lice na koga se vozilo vodi, već samo vozač (fizičko lice).

6. Ko i u kakvom postupku može izdati prekršajni nalog?

Pod kažnjavanjem koje sprovodi „oko sokolovo“ valjda se misli na izdavanje prekršajnih naloga. Jer, druga opcija ne postoji u smislu propisa, a objasniću zašto.

Šta može da učini komunalni milicionar ako zatekne neko lice u saobraćajnom prekršaju (recimo nepropisno parkirano vozilo na kolovozu)? Može jedino da obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti, što znači da pozove saobraćajnu policiju, i ništa više. Jer, saobraćajnoj policiji su data posebna ovlašćenja, da preduzimaju posebne mere  i posebne nadležnosti u prekršajnom postupku, da podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka ili da izriču kazne iz svoje nadležnosti izdavanjem prekršajnog naloga. Sva druga lica koja nisu saobraćajna policija saobraćajne prekršaje mogu jedino da prijave saobraćajnoj policiji a ne i da kažnjavaju za iste, niti da podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka. Komunalni milicionar recimo ima ovlašćenje da zaustavlja i pregleda vozila i njihove vozače (i pokrene neki postupak), ali ne sva, već samo ona kojima se vrši taksi prevoz putnika (to nije kontrola saobraćaja već javnog prevoza što spada u komunalni red).

Ali, sve i da komunalna milcija može izdati prekršajni nalog za saobraćajne prekršaje, postavlja se par pitanja. 

Nesporno je da se u situacijama koje „procesuira“ sistem „oko sokolovo“ kazna može izreći samo izdavanjem prekršajnog naloga (jer su novčane kazne fiksno propisane), a nigde nismo ni čuli da „oko sokolovo“ podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.  Međutim, sporan je postupak (gde i kako se to može vršiti).

Po Zakonu o prekršajima,  novčana kazna se po pravilu izriče na licu mesta izdavanjem prekršajnog naloga, koji se odmah uručuje okrivljenom licu (što se stalno zaboravlja). Čak, i u situacijama kada se nalog može biti sastaviti kasnije (učinilac nije prisutan ili je nepooznat), sve druge radnje (sastavljanje zapisnika, prikupljanje dokaza…) moraju biti izvršene na licu mesta a ne naknadno. Jer čak i nakaradno napisana gradska odluka doslovno kaže da  komunalni milicionar mora sačiniti zapisnik u kome konstatuje povredu propisanog reda, koji sadrži identifikacione podatke lica zatečenog u prekršaju, te izjavu i potpis tog lica, kao i konstataciju za slučaj odbijanja potpisa zapisnika. Znamo da „oko sokolovo“ može napraviti fotozapis, ali kako sačinjava zapisnik? Kako legitimiše osobe zatečene na licu mesta? Kako uzima izjavu od učinioca, svedoka i oštećenog? 

A taj zapisnik sa ostalim dokazima (fotodokumentacija, izjave svedoka i oštećenih…), inače mora biti  dostavljen uz prekršajni nalog, što komunalna milicija po pravilu zaboravlja da učini. 

A najproblematičnije je što sam propis kojim je prekršaj propisan ne dozvoljava naknadno izdavanje naloga. Odluka o komunalnom  redu je decidna i kaže, komunalni miliconer ovlašćen je da izriče i naplaćuje novčane kazne na licu mesta za povrede komunalnog reda, podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i  obavesti drugi nadležni organ. I ništa drugo. 

Sporno je i kad je lice zatečeno (ili nije) na licu mesta? U medijima se pojavilo neko objašnjenje da sistem „oko sokolovo“ ne procesuira situacije kada je vozač u vozilu?!? A šta kad je pored istog? ZOBS kod parkiranja ne traži da vozač bude u vozilu (samo kod zaustavljanja). Inače, pripadnici komunalne milicije ne razumeju propise čak i kada ih „živi ljudi“ tumače, pitam se kako će u softveru predvideti sve situacije i moguća rešenja? 

Ovo sve je bitno, jer nepravilno i nezakonito sproveden postupak ne može dovesti do zakonitog kažnjavanja, a to se izgleda konstantno prenebregava. Nije jedino bitno da li se nešto desilo već i procedura. Po zakonu, sud ako bude uključen, ne odlučuje samo o postojanju prekršaja već i o samom nalogu (zakonitosti istog), odnosno postupku u kome je izdat.  

7. Umesto zaključka

Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija)  glavni problem našeg pravnog sistema? Zaključite sami. Lično ću izneti samo sopstvene utiske.

 Ova zamisao „štancovanja“ kazni mi liči na to kako mali „Perica“ zamišlja da pravni sistem funkcioniše. Osnovni problem je što se naplata kazni posmatra kao ostvarivanje prihoda, pri čemu se zanemaruje osnovna svrha kažnjavanja (sprečavanje nepropisnih ponašanja). Nažalost kod nas su prihodi od kazni i dalje unapred predviđeni budžetima (i na  državnom i na lokalnom niovu) kao značajan budžetski prihod. Znači, postoji „biznis plan“ koliko se prihoda od toga mora ostvariti. Ovakvu konstataciju potvrđuju i izjave gradskih čelnika, da će sistem „oko sokolovo“ otplatiti sam sebe (nabavku vozila i opreme) u par meseci.

A najneverovatnije u celoj priči bilo mi je saopštenje JKP „Parking servis“, preneto u medijima, da će to preduzeće zbog povrede ugleda tužiti medije koji su izveštavali o javnoj nabavci vozila za „oko sokolovo“. Otkud oni u ovoj priči?  Zar to JKP ne vrši samo kontrolu naplate parkiranja na obeleženim parking mestima? Kakve veze Parking servis ima sa nepropisnim parkiranjem na javnim površinama? Zar na vozilima „oka sokolovog“ ne piše jasno komunalna milicija? Možda im je osnivač isti (grad Beograd), ali to su različite službe. Znam da je tehnički moguće izvesti da sistem poput „oka sokolovog“ kontroliše naplatu parkiranja, ali rad nekog organa po prekršajima ne treba mešati sa radom nekog JKP na naplati usluge. To nisu iste stvari (bar po propisima). Ne razumem zaista. Jedino objašnjenje je da su mediji toliko pogrešili pa pomešali komunalnu miliciju i JKP „Parking servis“.

Kako god, ono što se čini kod nas (pogotovo u gradu Beogradu), odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, koji se može videti na Pravnom portalu

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.