Zašto je ovako i kako: Za Danas piše vođa umetničke grupe „Magnet“, poznat po performansima protiv Slobodana Miloševića

Ljudska prava su potpuno obesvešćena, iako formalno veoma široka i jasno definisana u zakonskim dokumentima koji su, kao i institucije, kulise potpuno drugačije stvarnosti i prakse. S druge strane, neupitno je ispunjavanje obaveza koje država ispostavlja građanima ili sledi odmazda sistema: sudski izvršitelji, isključivanje struje, otpuštanje sa posla, diskriminacija, pretnje, crna lista. Ispiranje mozga kroz političko-propagandni medijski teror 24/7 eksponencijalno raste od 2012. godine. Bolesnije i podmuklije nego 1990-ih godina, a s istim ciljem: neograničena moć, nekažnjivost i ekstremno bogaćenje vladajuće oligarhije pod krinkom zaštite srpskih nacionalnih interesa i razvoja Srbije.

Za takav sistem duboko poremećenih vrednosti i njegovo nesmetano funkcionisanje brinu doslovno sve državne strukture ali i brojni kriminalni klanovi, huliganske navijačke grupe, mediji sa nacionalnom pokrivenošću, armije botova, kvaziopozicione političke partije, eskremistička udruženja i druge paradžavne formacije, čineći zajedno kompleksnu i sinhronizovanu organizovano-kriminalnu mašineriju za njihovo bogaćenje i teror prema svim pojavama i oblicima kritike ili pobune, uključujući i one virtuelne na društvenim mrežama.

Gledajući širu sliku: siromaštvo, neobrazovanost, primitivizam, nacionalizam, šovinizam, militantnost i pravoslavni fundamentalizam galopiraju u kontinuitetu poslednjih 35 godina u Srbiji – sejući mržnju, podele, konflikte i ratove po celom regionu. Da sve bude nezamislivije, nepredvidive i nesagledive posledice tog zla koje se u poslednjoj deceniji turbo generišu, podstaknute su i potpomognute kako otvorenom političko-finansijskom podrškom iz Rusije i Kine, tako i bogatih arapskih zemalja, EU i SAD.

Okupatori institucija i života građana Srbije takođe su deo moćnih transnacionalnih kriminalnih organizacija koje se po celom svetu bave narkoticima, oružjem i pranjem novca. Za njih je Srbija baza i oaza nekažnjivosti. Oni će svoje bogatstvo i pozicije moći braniti svim sredstvima kojima raspolažu. Treba razumeti da su Oni zapravo mutirani delovi i naslednici bivšeg diktatorskog režima balkanskog kasapina Slobodana Miloševića, koji je 1990-ih uspostavio diktaturu u Srbiji i proizvodio ratne užase u zemljama nekadašnje Jugoslavije, a koga su građani Srbije, uz velike žrtve, svrgli sa vlasti 2000. godine u masovnim demonstracijama zbog njegovog pokušaja da lažira izborne rezultate i produži vlast. Tome je, godinu dana ranije, prethodilo NATO bombardovanje Srbije zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje Albanaca na Kosovu. Nakon pada Miloševićevog režima, prvi demokratski izabrani premijer Srbije, dr Zoran Đinđić, koji je započeo i pokušavao suštinsku demokratizaciju Srbije, usamljen u svojim naporima i izdan od strane najbližih saradnika u Srbiji i međunarodnoj zajednici, ubijen je dok je dolazio na posao u Vladu Srbije, u atentatu 12. marta 2003. godine od strane srpskih državnih bezbednosnih struktura, istih koji su ubijali i tokom 1990-ih u Srbiji i regionu. Milošević je umro 2006. godine u zatvoru Međunarodnog suda u Hagu dok mu se sudilo zbog ratnih zločina na Kosovu i Hrvatskoj, i genocida u Bosni i Hercegovini.

Miloševićevi politički saradnici i naslednici, koji prethodno nisu odgovarali za svoj doprinos i učešće u Miloševićevoj mašineriji zla, ponovo su došli na vlast voljom građana Srbije na izborima 2012. godine, ali i uz svesrdnu pomoć i blagoslov EU i USA, koji i dalje žmure i odbijaju da preuzmu svoj deo odgovornosti za ono što se već predugo događa u Srbiji s uveliko vidljivim posledicama za celu Evropu, i šire. Ovo ne bi trebalo nikoga da iznenadi, jer je sve navedeno suviše očigledno i lako proverljivo.

Zbog takvog činjenja i nečinjenja, većina ljudi u Srbiji je posledično izgubila svest o normalnosti, a društvena zajednica je u akutnoj civilizacijskoj degenerisanosti, zbog čega se kod demokratske manjine obeshrabruje i obesmišljava svaki unutrašnji napor, nada i želja da se u Srbiji živi kao i u demokratskim zemljama EU. Štaviše, sve takve potencijalne aktivnosti su egzistencijalno pa i smrtno opasne, o čemu svedoče brojni primeri. Bekstva građana Srbije u druge zemlje zbog želje za normalnim životom i čuvanjem razuma, svih obrazovnih profila i starosnih grupa, traju sve vreme i progresivno se povećavaju, baš kao i zlo unutar Srbije koje je ponovo krenulo da napada sve oko sebe, šireći se kao metastatski kancer.

U takvoj teškoj i neohrabrujućoj situaciji, treba uzeti u obzir da nepremostivu prepreku za neophodne temeljne promene društva i celokupnog državnog sistema Srbije predstavljaju tzv. vodeće opozicione partije i njeni lideri – isti oni koji su tokom svog učešća u tzv. demokratskoj vlasti od 2000. do 2012. godine, pod maskom demokratizacije i evropeizacije Srbije, razgranali sistemsku korupciju, pljačku javne svojine i ekstemno lično bogaćanje. Ti, ponovni i sadašnji pretendenti na preuzimanje koruptivnog sistema vlasti u Srbiji su tokom svoje vladavine od 2000. do 2012. godine abolirali protagoniste Miloševićeveg zločinačkog režima od svake vrste odgovornosti, omogućivši im političko pregrupisavanje, konsolidaciju i ponovni dolazak na apsolutnu vlast – umesto da budu lustrirani, da im se trajno zabrani svaki oblik javnog i političkog delovanja i da snose krivičnu odgovornost zbog svojih zlodela koja su 1990-ih počinili prema građanima Srbije i u susednim zemljama u ime srpskog naroda. Pošto je to činjenično tako, došlo je do današnjih lančano-posledičnih konsekvenci po Srbiju, region i Evropu.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je problem u Srbiji u svakom smislu isti i da se razvija po istoj matrici kao i tokom 1990-ih. Alternativu današnjim nastavljačima Miloševićevog totalitarnog režima čine oni koji ne da nisu uspeli da iskoriste priliku koja im je poverena, da razviju demokratiju, institucije i vladavinu prava u Srbiji nakon svrgavanja diktatora Slobodana Miloševića u Petooktobarskom prevratu 2000. godine, niti nakon ubistva prvog demokratskog premijera, nego su ekstremnomnom korupcijom i ličnim bogaćenjem kompromitovali demokratske, građanske i evropske vrednosti. Premda bi ti i takvi kriminalci koji čine veliki deo današnje političke opozicije, baš kao i sadašnji na vlasti, odavno morali biti ružna i tužna politička prošlost Srbije, oni se i dalje nameću kao tobožnje rešenje i tako zapravo onemogućavaju da do njega zaista i suštinski dođe. Mnogi današnji politički lideri opozicije su okoreli kriminalci koji su vršeći najviše funkcije vlasti osim pljačke građana Srbije, proizveli sadašnju vladajuću stranku i omogućili joj apsolutističko-kriminalnu, dvotrećinsku vlast, kao i ogroman broj apstinenata među biračima demokratskih opredeljenja. Više puta politički izneverenim i prevarenim građanima željnim demokratije, slobode i pravde veoma je teško da glasaju za takvu opoziciju.

Pre Miloševićevog pada sa vlasti upozoravao sam da oni koji dolaze nisu njegova suštinska alternativa i da će to dovesti do ponavljanja tragičnih istorijskih grešaka. Zato se sadašnji kompromitovani lideri demokratske opozicije moraju skloniti i ustupiti mesto novim ljudima. Ako to ne učine, moraju biti napušteni ili oterani. Bez toga, suštinske promene u Srbiji nisu ni teoretski moguće.

Današnja poruka: Prethodno napisano smatram iskustveno, po svojim skromnim sposobnostima da to pretočim u razumljiv zapis elementarno pismenim i mislećim ljudima. Kao jedan od mnogih u ovoj zemlji laži, nepravde, nepoštenja, nevaspitanja, nekulture, neslobode, zločina i licemerja, a koji sam iz gore opisanih društvenih razloga, beznačajan i odavno javno nepostojeći, premda sam o svom radu sa grupom Magnet mnogo toga dokumentovao u monografiji „Živela Sloboda!“, i do danas preživeo. Ja tako, a vi kako hoćete, jer sa vama samo delim ono što nisam mogao sam da biram. Zapamtite, osim nekolicine izuzetaka, gadite mi se, kolektivno. Za studente i srednjoškolce u protestu, koje izuzimam iz kolektivne odgovornosti, jer ona ne seže do njihove generacije, onima koji se po ko zna koji put bore za zdrav razum i normalnost u Srbiji, poručujem: Odgovor na pitanje kako i zbog čega ste se našli u ovom zlu protiv koga se borite i koje bi da vas zatre, vrlo je jednostavan – uzrok su vaše poreklo, roditelji, nastavnici i preci, oni koji vam danas tapšu, iznose hranu, kliču i plaču od sreće, jer u vama vide iskupljenje i spas za sebe same, zbog njihovog kukavičluka, krivice i odgovornosti za zlo u koje su vas nedužne uvalili. Zato ne gledajte unazad i ne pokušavajte da popravite nepopravljivo, već samo napred, na iskustvim svih koji u tome pre vas nisu uspeli, oprezni da vas neko, na kvarno i podmuklo, ne povuče unazad u provaliju iznad koje ste se izdigli i obasjali nadom ovu septičku jamu u srcu Evrope. Normalna Srbija se jedino može izgraditi na novim temeljima. Sve ostalo je laž i povratak u pakao.

Autor je vođa grupe umetničke grupe „Magnet“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.