Studentski lek protiv kukavičluka

Niko nikom ne treba da zameri na strahu od realne opasnosti, ali treba da pomogne da se pronađe uzrok i strah otkloni. Ako se na vreme ne otkloni, strah može, zbog nedostatka hrabrosti da se suoči sa stvarnošću, da pređe u kukavičluk.

Kukavičluk opet, raste ako se ne reaguje na očiglednu nepravdu i stanje u društvu i postaje najveći ljudski greh. Naša nesreća plus je što se kukavičluk stopio sa poltronstvom.

Problem je što su se kukavičluk i poltronstvo uvukli u sve pore društva, posebno državne institucije i blokirali njihove delatnosti i ustavne obaveze, počev od skupštine, vlade, ministarstava, javnih preduzeća i ustanova, tužilaštva, sudstva, javnog servisa, medija koji su stavljeni pod kontrolu režima. Državu je prekrila mreža straha, kukavičluka i poltronstva.

Oni su izrodili nove pogubne pojave, samocenzuru, s jedne strane i bahatost sa druge. U svom strahu da zadrže pozicije, odgovorni se vode projektovanim željama vrhovnog vladara, sve više toneći u kukavičluk. Nepravedno bi bilo ne reći da i u instucijama ima časnih i poštenih, koji se ne mire sa stanjem u njima i zbog toga trpe posledice.

Kako razumeti ministre koji su odgovorni za stanje u državi, da na sednici vlade pognute glave ćute, kao deca uhvaćena u krađi trešanja, pred naletom besa i ponižavanja čoveka koji nije nadležan za njih?

Da li je to vlada naroda pobednika dva svetska rata, čijih je polovina radno sposobnih muškaraca hrabro dala živote za otadžbinu? Kako to drugačije nazvati nego kukavičluk i poltronstvo. Isto važi i za tužilaštvo i sudstvo koji ne smeju da obavljaju svoju ustavnu obavezu dok ne dobiju odobrenje sa nenadležnog mesta.

Zar je potrebna borba studenata protiv kukavičkog pravosuđa zahtevom da samo rade svoj posao i ustavnu obavezu? Ali sudstvo i tužilaštvo danas nisu podređeni ustavu i zakonima već potrebi onog koji je sebe postavio iznad ustava.

Kukavičluk je nemati svoje mišljenje i stav, već nekritički i bez razmišljanja preuzeti mišljenje nenadležnog koji se svaki dan pojavljuje na svim televizijama i sebe smatra vrhovnim i nepogrešivim božanstvom. Početni strah je posejao tvrdnjom da su država i narod pred bankrotstvom, da bi zavladala glad, da ne bi bilo zdravstva, škola, života.

A onda se on pojavio kao spasilac, dao nam da jedemo i uhapsio najvećeg tajkuna. Zavladali su istinski strah i lažna nada koji traju do danas. Kad je studente proglasio stranim plaćenicima i izdajnicima, starci, naravno ne svi, ali većina, su bez razmišljanja krenuli da „brane“ narod i državu. Isto su uradili lokalni partijski moćnici, batinaši i ostale kukavice.

Zar nije kukavički palicama tući devojku na ulici, kolima gaziti ljude koji stoje u raskrsnici, a još veći kukavičluk je opravdavati takve postupke. Nekada su za to dobijali pohvale i nagrade, a kad je njemu zagustilo, vladar ih se bez reči odrekao i smestio u zatvor, bez milosti.

Propovedanje je da vernik mora biti hrabar i spreman da položi svoj život za bližnje. To je suština Hristovog života? To su reči Hristove? Kako onda razumeti da vrh Crkve ne stane iza mladosti, budućnosti nacije i vere? Za očekivati je da se studenti na narednim odavanjima počasti stradalima, pojave se sa slikama patrijarha Pavla.

Da su studenti kukavički reagovali na prva organizovana nasilja funkcionera vladajuće partije i njihovih batinaša, u društvu se ništa ne bi desilo. Bila bi minimalna odgovornost nebitnih za pad nadstrešnice, nikome se ne bi sudilo za napad na studente jer je nasilje postalo naša svakodnevna normalnost.

Sve što su studenti videli i odlučno se suprotstavili blokadama fakulteta i javnim protestima, šest i po miliona građana Srbije gleda poslednjih dvanaest godina. Ne znači to da su svi građani kukavice i da su svi ćutali, bilo je masovnih protesta i pre ovih, ali nisu bili tako organizovani, odlučni i sa preciznim zahtevima.

Bilo je i pojedinaca i organizacija koje su na stanje u državi ukazivali od početka autoritarne vladavine. Studenti su pokazali hrabrost, i dobili su većinu građana.

Prva faza odblokiranja zarobljenog društva i države, uklanjanje straha, uveliko traje. Sa kukavičlukom neće ići ni brzo ni lako.

Najveći otpor će biti od onih što od tuđeg straha i svog kukavičluka dobro žive. A njih je veoma mnogo, od lokalnih šerifa, do javne tužiteljke. Ne treba se zavaravati da je pobeda tu. Režim ima moć, u igri su velike pare i bezbroj manipulacija, zato se neće lako predati.

Studenti su hrabri i odlučni u istrajavanju svoje namere. Prilazeći njima, polako ali sigurno, svi ćemo se oslobađati i straha i kukavičluka. Do slobodne Srbije.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.