Zašto je sporno da član strukovnog udruženja bude u VSS? 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN TIMOTIĆ

Visoki savet sudstva je postao ustavna kategorija donošenjem važećeg Ustava iz 2006. godine.

Prema sadašnjem ustavnom rešenju Visoki savet sudstva ima 11 članova, koje sve bira Narodna skupština i to šest članova – sudija iz reda onih koji su dobili najviše glasova na sudskim izborima, jednog profesora koga predlože dekani pravnih fakulteta i jednog advokata koga predloži Advokatska komora Srbije.

Preostala tri člana su članovi po položaju – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.

Visoki savet sudstva je, pored toga što je početkom aprila ove godine počeo sa radom četvrti saziv, i dalje institucija u razvoju. Još uvek ni sve sudije, a naročito građani, ne shvataju tačno šta je Visoki savet sudstva i kakav je njegov značaj za sudije, državu zasnovanu na vladavini prava i pre svega za građane.

U sistemima u kojima državna vlast počiva na principima podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, za nezavisnost sudske vlasti sudski saveti se smatraju dragocenim.

Savet u mešovitom sastavu „spaja“ gađane i sudstvo i razdvaja „sudsku“ od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne), štiteći je od neprimerenog uticaja, koji bi doveo u pitanje nezavisnost sudske vlasti i nepristrasnost sudije, a time građanima ugrozio pravo na pravično suđenje.

Povodom konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva postavilo se pitanje od strane pojedinih sudija da li je spojivo da član ili predstavnik udruženja sudija bude izborni član Visokog saveta sudstva.

Zaključili smo, da ako to pitanje može biti sporno sudiji, da tek građane može da zbuni i zato smo o tome razgovarali unutar našeg udruženja. Smatramo ovo pitanje legitimnim i da ga treba razjasniti.

Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je članovima našeg udruženja situacija kristalno jasna i nesporna da je članstvo u Društvu sudija Srbije spojivo sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta sudstva kao nezavisnog i samostalnog organa koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova.

Do ovakvog zaključka se došlo iz više razloga.

Prvo, jer ne postoji zakonska zabrana članstva u strukovnim udruženjima, naprotiv i prema Ustavu Republike Srbije2, Zakonu o sudijama3, Etičkom kodeksu4, kao i međunarodnim standardima sudijama se garantuje pravo na slobodu udruživanja i strukovnog delovanja u cilju zaštite nezavisnosti i podizanja ugleda sudijske profesije. Društvo sudija Srbije je osnovano u skladu sa navedenim normama i predstavlja neprofitabilno, profesionalno udruženje koje ne vrši javna ovlašćenja, a čiji su ciljevi :

* izgradnje pravne države i vladavine prava,

* afirmacija prava kao struke i nauke,

* uspostavljanje nezavisnog i samostalnog položaja sudija i sudstva,

* zaštita dostojanstva i podizanja ugleda sudija i sudijskog poziva,

* poboljšanje materijalnog položaja sudija,

* unapređenje propisa o organizaciji i radu sudstva

* i stručno usavršavanje sudija.

Prema definisanim ciljevima, a kako je to konstatovalo i Konsultativno veće evropskih sudija, iako se uloge i zadaci strukovnih udruženja sudija i Saveta sudstva razlikuju, zajednička potpora interesa i jednih i drugih je nezavisnost sudstva, pa se udruženjima sudija mora dozvoliti da predlažu kandidate koji su sudije.

S obzirom da su neke sudije članovi profesionalnih udruženja, a neke to nisu, i jednima i drugima treba omogućiti da predlažu kandidate za Savet sudstva, jer članstvo u udruženju ne bi trebalo da ima uticaja na karijeru sudija, ni kao prednost ni kao mana.

U svakom slučaju uskraćivanje slobode članovima udruženja sudija da postanu članovi Saveta sudstva bi predstavljalo diskriminaciju ovih sudija.

Zatim, u prethodnim sazivima Visokog saveta sudstva su funkciju izbornih članova vršili članovi Društva sudija Srbije, konkretno u prethodnom sazivu tri člana – sudija Dragomir Milojević kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ujedno predsednik Visokog saveta sudstva i dva izborna člana, sudije Branislava Goravica i Savo Đurđić i nikada se njihovo članstvo u profesionalnom udruženju nije postavilo kao sporno.

Treći razlog je, što je izborni član iz reda sudija u svojoj radnoj biografiji, koja je dostavljena Visokom savetu sudstva uz kandidacionu prijavu i javno objavljena na sajtu Visokog saveta sudstva, kao i u toku čitave kampanje predstavljanja biračkom telu, izričito navela da je član Društva sudija Srbije od 2001. godine i predsednik ovog udruženja od 2019. godine i ovakvu njenu kandidaturu potvrdila je Izborna komisija Visokog saveta sudstva bez ikakvih primedaba.

Dakle, podatak o članstvu i statusu u Društvu sudija je bio poznat i javno dostupan svim organima koji su sprovodili izbornu proceduru, kao i celoj izbornoj bazi.

Na sudskim izborima, održanim krajem prošle godine, predsednica Društva sudija je dobila najveći broj glasova u istoriji sudijskih izbora u bazi osnovnih i prekršajnih sudova.

Ova izborna baza je ujedno i najbrojnija – čini je 1.450 od 2.269 sudija sa pravom glasa, a za funkciju dva izborna člana Visokog saveta sudstva kandidovalo se čak 16 sudija iz ove baze.

Po sprovedenom izbornom postupku Visoki savet sudstva je kao ovlašćeni predlagač Narodnoj skupštini dostavio Predlog odluke o izboru izbornih članova Visokog saveta sudstva, obrazlažući da u izbornom procesu nije bilo nikakvih primedbi.

Narodnim poslanicima su u materijalu za sednicu dostavljene biografije i podaci o svim predloženim kandidatima, a na sednici Narodne skupštine održanoj 23.12.2020. godine su izabrani svi predloženi kandidati iz reda sudija, uključujući i troje sudija koji su članovi strukovnog udruženja, nakon čega je odluka objavljena u Službenom glasniku.

Zato je jasno da između Visokog saveta sudstva i Društva sudija Srbije ne postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi nepristrasnost ili ugled izbornog člana, jer sve odluke Visoki savet sudstva treba da donosi u skladu sa Ustavom, zakonom, svojim podzakonskim aktima, Etičkim kodeksom Visokog saveta sudstva, a kada su u pitanju izborni članovi iz reda sudija i u skladu sa Etičkim kodeksom sudija.

Svojim odlukama Visoki savet sudstva treba da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, kao i poverenje sudija i javnosti u ovaj organ sudske vlasti, a to su vrednosti za koje se Društvo sudija Srbije uporno, principijelno i dosledno zalaže već 23 godine.

Ovo udruženje je prvo usvojilo Etički kodeks, a kasnije Standarde sudijske etike, osnovalo Etički savet, zagovaralo, zalagalo se i davalo predloge zakonskih rešenja za uvođenje institucije Visokog saveta sudstva, početne i stalne obuke sudija, disciplinske odgovornosti sudija, vrednovanje rada sudija i mnogih drugih instituta u naš pravni sistem, a u cilju što boljeg, kvalitetnijeg, efektivnijeg i transparentnijeg pravosuđa u skladu sa zakonima i međunarodnim standardima.

I najzad, pitanje nespojivosti funkcija vezano za obavljanje dve ili više javnih funkcija, a funkcija predsednika Društva sudija Srbije nije javna funkcija.

Predsednik Društva je samo „prvi među jednakima“ i obavlja sve poslove kao i svaki drugi član Društva uz tehničku obavezu zastupanja i predstavljanja ovog udruženja.

Dakle, odgovor na pitanje postavljeno na početku je, bez sumnje, nema nikakvih prepreka da izborni članovi Visokog saveta sudstva budu članovi strukovnog udruženja, a samim tim i da predstavnik strukovnog udruženja obavlja funkciju izbornog člana Visokog saveta sudstva.

Autorke su predsednica osnovnog suda u Velikoj Plani i sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu

close
Zašto je sporno da član strukovnog udruženja bude u VSS? 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.