Zašto je važna (de)centralizacija?

Tu je Pašić primio telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji, što je istovremeno bio i formalni početak Prvog svetskog rata. Nešto malo kasnije, Pašić se građanima Niša obratio sa balkona.

Moram da priznam da o Nišu znam veoma malo, i ako ne računam tranzitni prolazak, nažalost put me je retko nanosio u ovaj deo Srbije. Zahvaljujući programu “Kreativnog mentorstva” tokom studijske posete Nišu imala sam priliku da kroz prizmu funkcionisanja različitih institucija kao što su Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ i  Galerija savremene likovne umetnosti, ali i savremenog koncepta džez festivala Nišvil, prostora za kreativno delovanje “Deli” i Nacionalne koalicije za decentralizaciju, sagledam ovaj grad iz različitih uglova.

Upravo sam tokom ove posete čula priču sa početka ovog teksta. Svakako najjači utisak koji nosim sa ovog kratkog, ali vrednog studijskog putovanja, je neverovatna ljubav i ponos svih naših domaćina, kada su govorili  o svom gradu. Malo Beograđana sam čula da sa takvim zanosom pričaju o svom gradu.

Ko može da donese najbolju odluku o vašem gradu?

Upravo je Niš je ovih dana dospeo u fokus javnosti cele Srbije, zbog aerodroma koji pokušava da preuzme Republika. Građani su odlučni u tome da aerodrom ostane u rukama Grada Niša. Jedan od glavnih argumenata onih koji podržavaju postupak republičke vlasti je da ne postoji razlika između Grada i Republike. Ko može da donosi ispravne odluke o vašoj ulici ili gradu, vaš komšija ili neko ko je udaljen od vas 200 kilometara i malo razume potrebe, kao i probleme kroz koje građani svakodnevno prolaze?

Danas su zbog raznoraznih (ne)objektivnih razloga lokalni mediji u izuzetno teškom položaju. Nekako uvek skrajnuti od glavnih dešavanja,  ne postoji sluh za važnost lokalnih tema. I u Beogradu gradske rubrike su skrajnute. Uvreženo je pogrešno mišljenje da je važnije šta je tog dana izjavio predsednik republike u okviru svojih redovnih aktivnosti, od toga na primer kako funkcioniše sistem javnog prevoza ili koji su realni problemi građana glavnog i najvećeg grada u Srbiji.

Na nedavnoj svetskoj konferenciji o City Change-erima održanoj u Beču arhitekti, urbanisti, novinari, gradski čelnici i aktivisti iz celog sveta razmenjivali su različita iskustva i razgovarali o izazovima sa kojima se suočavaju savremeni gradovi.

Upravo na ovom mestu je održana radionica za novinare o izveštavanju lokalnih tema. Moglo se čuti da je najveći izazov savremenog novinarsta kako lokalnu priču ispričati na način da bude zanimljiva globalnoj publici. Kao vodeći u svetu, Gardijan je već odlučio da se uhvati u koštac sa ovim izazovom. Tako je pokrenut Guardian Cities koji se isključivo bavi lokalnim pričama koje bi mogle biti zanimljive publici u celom svetu.

Ono što nedostaje je svest vlasti, ali i građana, da nema jake države, bez jakih lokalnih zajednica.

Konvertovanje tradicionalnog u savremeni pristup

Fotografija novopostavljenog spomenika Juriju Gagarinu na Novom Beogradu okačena na Tviter pretvorila je mirno nedeljno popodne, u veče u kojem svi bruje o spomeniku Gagarinu. Priča o neprikladnom spomeniku osvanula je sutra u medijima, a već narednog dana inicijatori su (valjda) shvatili besmislenost postavljanja ovakvog spomenika.

Šta bi se dogodilo da fotografija nije bila postavljena na Tviter – velika  verovatnoća ništa. Spomenik bi i dalje bio na istom mestu i eventualno u pričama lokalaca po novobeogradskim kafanama.

Jednom je neko rekao da su društvene mreže osma sila i nije puno pogrešio. Koliko mogu biti jake i neophodne u udruživanju i informisanju građana pokazao je primer poplava u Obrenovcu i zemljotresa u Kraljevu.

Novo doba donosi nove alate. Zakoni profesije poput provere izvora informacija i kredibilnosti izvora i dalje jednako važe. Ništa se ne menja u samoj profesiji, kao ni ljudska potreba za senzacijama, glasinama I tračevima, ali ništa manje ni za korisnim informacijama.

Upravo zato uz podršku Đorđa Krivokapića, osnivača SHARE Fondacije i profesora na Fakultetu organizacionih nauka kao mentora, pokušavam da u svakodnevnom radu svoje dosadašnje iskustvo u novinarstvu konvertujem u savremeni pristup, što između ostalog podrazumeva znanje i primenu onlajn, data i građanskog novinarstva.

Svet je odavno postao globalno selo i jedna velika globalna mreža, ostaje samo da vidimo da li ćemo se umrsiti ili dobro konektovati na nju.

Tekst je nastao u okviru programa Kreativno mentorstvo. Program “Kreativno mentorstvo” je prvi mentorski program u Srbiji koji se bavi ličnim i profesionalnim razvojem budućih lidera u oblasti kulture. Program promoviše mentorstvo kao način doživotnog učenja i razmene znanja i iskustva između ostvarenih profesionalaca, mentora, i budućih stručnjaka, mentija.