Zatrpavanje pisca halabukom

Sebi laskam da sam funkcionalno i intelektualno pismen i solidno obrazovan, a u vezi sa Kišovim delom, pristojno upoznat sa njim, jer od svoje petnaeste godine, do ove pedeset treće, Kiša čitam ciklično i povremeno vraćajući se Po-etikama, Peščaniku, Grobnici za Borisa Davidoviča, Bašti, pepelu, Ranim jadima, Času anatomije, Mansardi, prevodu Stilskih vežbi. Povratak Kišu nikada nije hodočašće, niti poklonjenje, već poseta starom prijatelju i čistom izvoru. Ono što sam naučio od Kiša je da je svaka priča lična i tek tako postaje važna i istinita. Čitajući intervju shvatio sam da postoji paralelna edicija sabranih dela ( i nedela) inkriminisanog Autora, neka koju nisam čitao, ni video, niti za nju čuo. Ipak, posle dugog istraživanja shvatio sam da se radi o novom kritičkom, politički korektnom izdanju koje je još, hvala bogu, u glavama sagovornica T.R.&N.R. Sadržaj konverzacije me je obradovao, jer je pokazao da ni sagovornice nisu čitale istovetna izdanja, ili ista dela. Na kraju, istražujući poreklo i status kapitalnog dela pitane profesorke, čije je opstajanje na marginama i u jendecima mainstreema teorije književnosti bilo povod razgovora, shvatio sam da je u pitanju gorljiva želja da se kapitalac promoviše. Kako? Provokacijom, intrigom, bilo kako, ali svakako! Tad mi je postalo jasno trabunjanje o mačizmu, fetišizmu… I shvatio sam da sa svoje tačke gledišta, autorka T.R. ima potpuno pravo. Šta nas briga za lični odnos prema Ocu kao biografskom faktu, sponi emotivnog dokumenta i medija LIČNE emocije, istorije i poetike Autora! Nama više konvenira da to bude majka, ali ona nije ubijena i još je sasvim prihvatljive nacionalne i konfesionalne provenijencije! A i taj otac je (fuj, daleko bilo) Muškarac! Sa tačke sagledavanja LGBT Queer populacije morao bi biti transseksualac, ili makar TV/CD lik kao u Sve o mojoj majci! Da pokažemo kako smo pa-metne,-i / inovativne, -i / izuzetne, -i (nažalost, za srednji, muški i neodređeni rod je isti, naravno svinjski muško šovinistički nastavak -i, notirati za sledeće akcije!) ipak, morale, -i bismo da ponudimo neke argumente? Ma, jok, videli smo da funkcioniše obeda, laž, intriga… Da to maskiramo mi ćemo novim fokusom, promenom idejnog okulara, slagati da je u suštini sukob Kiša sa OLOŠEM (samo delimično mrtvim) oko usko nacionalnog protiv kosmopolitskog, ali ne i rodno korektan. Zlonamerna laž, ili glupost? Verovatno pre njih lenjost, neznanje i nevaspitanje. Sve što je Kiš mrzeo i protiv čega se borio. U Času anatomije, svom obračunu sa njima, Kiš se borio i izborio za Pisca, Ličnost, Osobu ( nađite u ovom slučaju lični i opšti termin, a ne rodnu segregaciju!) nasuprot grupama, interesnim, nacionalnim, rodnim, seksualnim. Autorka ili ne poznaje okruženje u kome je pisao i delovao Kiš, ili je lenja da ga prouči, ili ga prećutkuje da podupre nešto što zove stavom, tezom, whatever. Ili je deo grupe u kojoj uživa u poznatom, neupitnom, neargumentovanom – zaštićena i bez straha od odgovornosti. A kad krene šire, onda lepo potpomognuta užom širinom grupe, onima koji ne obrate pažnju, ili nemaju baš stav, nametne svoj okular (pomagalo, protezu), a one koji sumnjaju u to proglasi netrpeljivima, neznalicama, trabunjatorima…

Po cenu toga da ispadnem glup, netolerantan, mačista, fašista, jer to ste, najdraža, i hteli da imputirate Kišu, (ali, matrak – tata bio Jevrejin, zato vam i smeta) ne pristajem da zaboravim ko je Kiš bio i šta jeste, a da svoj pogled na njega fokusiram po vašem maniru, jer: Pogled iz dubine ranjene vulve ne čini ništa za Kiša, ne leči instrument, niti čini išta za usmerenu gledačicu. Vama predlažem da se priključite pokretu za preštampavanje – reeditovanje dela Marka Tvena u kojima neće biti izraza nigger , red skinn, niti sećanja na genocid, ropstvo i segregaciju. Baš kao u seriji Dr Quinn, Medicine Women. Pa kad se to zatrpa, zatrpaćemo i sećanje na Kišovu izuzetnost svojom halabukom. I svojim sličicama u maniru feministkinja 60/70-ih. Long live Hallmark TV!

Autor je istoričar umetnosti