Zdravstvenim znanjem protiv antivaksera 1Foto: Željko Jovanović

Ovoga leta društvenim mrežama kruži slajd koji bi mogao rečima ovako da se opiše: Ukoliko imate pravni problem – angažujete pravnika/advokata. Ukoliko vam je pokvaren auto – zovete auto mehaničara.

Međutim, ukoliko imate zdravstveni problem – prvo potražite odgovor na internetu – raspitate se kod komšije/prijatelja – posegnite za „čudotvornim“ tonicima/melemima – pogledate tv/novine – uzmete neki lek na svoju ruku, a ako sve to ne pomogne, moraćete ipak pitati doktora ili farmaceuta.

Gornji primer na slikovit način pokazuje apsurdnu situaciju, posebno ako se uzmu u obzir istraživanja koja se sprovode u SAD i Evropi svake godine, a koja pokazuju da zdravstveni radnici zauzimaju prva tri mesta rang liste profesija kojima se najviše veruje.

Pitanje je kako smo došli do toga? Kako se u vreme pandemije narušilo poverenje u zdravstvenu struku?

Internet i društvene mreže kod mladih, a TV i novine kod starijih su najčešći izvor svih informacija, pa i o zdravstvenim temama. Ljudi koji većinom nisu zdravstveni profesionalci imaju problem da, u šumi različitih i često suprotstavljenih informacija, nađu pravi odgovor na pitanja koja ih muče.

Svedočimo fenomenu vakcinacije. Nikada do sada se nije desilo, ni za jedan farmaceutski oblik, da imamo toliko polemike i negativnih stavova u opštoj javnosti kao za vakcine. Naprotiv, farmaceuti su mnogo vremena ulagali da objasne pacijentima zašto ne treba na svoju ruku da posežu za lekovima, posebno antibioticima. A sada imamo problem da objasnimo ljudima neophodnost prihvatanja vakcinacije.

Vrlo je aktivan antivakserski pokret u javnosti, čiji pobornici iznose neproverene i necelovite informacije koje nisu zasnovane na naučnim dokazima. Ljudi često ostaju pod utiskom „ubedljivog“ nastupa antivaksera, a bez mogućnosti provere takvih izjava – bivaju obmanuti. Velika je odgovornost zdravstvenih profesionalaca da argumentovano „nadjačaju“ antivaksere, svakodnevno. Izazov je kako to postići kada su zdravstveni radnici iscrpljeni na prvoj liniji fronta u borbi sa COVID-19 pandemijom.

Takođe, puno je neadekvatnog reklamiranja, prodaje i zabluda oko pomoćnih lekovitih sredstava, suplemenata i biljnih preparata. Uzimanje tih preparata na svoju ruku, kupovina van apoteke i bez saveta sa farmaceutom koji poznaje ne samo delovanje lekova i pomoćnih lekovitih sredstava već i njihove međusobne interakcije, interakcije sa hranom – može biti opasno po zdravlje. Ljudi mogu imati ozbiljne zdravstvene probleme zbog toga, a da nisu svesni ni da je to uzrok, pa korišćenje takvih preparata neće ni pomenuti lekaru ili farmaceutu.

Koje je poželjno stanje i rešenje? Zdravstvena struka mora u javnost slati samo informacije zasnovane na dokazima, nikako oprečne stavove – npr. po pitanju vakcinacije. Zdravstveno prosvećivanje ljudi je naša obaveza kao zdravstvenih profesionalca uvek, a posebno u vreme pandemije. Farmaceut, kao najdostupniji zdravstveni profesionalac, pritom visoko edukovan je prava adresa za pitanja pacijenata. Kada javnost nije zbunjena i ima jasne i proverene informacije od zdravstvenih autoriteta, onda se krizom može upravljati.

Autorka je generalna sekretarka Saveza farmaceutskih udruženja Srbije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.