Život je važniji od profita 1Foto: Privatna arhiva

U prethodnim nedeljama svet su obišli performansi ekoloških aktivista iz Velike Britanije i Nemačke, odnosno polivanje „Suncokreta“ Vinsenta Van Goga supom od paradajza od strane članica britanske aktivističke grupe Just Stop Oil i bacanje krompir pirea na delo „Stogovi sena“ Kloda Monea u režiji nemačkih aktivista iz grupe Letzte Generation.

Vrednost „Suncokreta“ iznosi gotovo 90 miliona evra, a vrednost „Stogova sena“ je procenjena na 110 miliona evra.

Nažalost ove performanse je obeležio jedan drugi trend – medijski senzacionalizam. Ne postoji medij koji nije preneo vest o dva „uništena“ dela, iako zapravo nijedna od dve umetnine nije ni oštećena ni uništena. Oba umetnička dela su bila zaštićena neprobojnim zaštitnim staklom.

Mi sada možemo govoriti o metodama aktivista i koliko je ovakav nastup bio opravdan, ali činjenica je da se mladi danas radikalizuju na najrazličitije moguće načine i tu, pre svega, vidim odgovornost donosilaca odluka na lokalnom i globalnom nivou.

Uspeh aktivista je i u tome što su ogolili našu ljudsku prirodu.

Mnogi su pojurili da osude „uništavanje“ toliko vrednih umetnina od, kako većina kritičara kaže, značaja za svetsku kulturnu baštinu, dok u isto vreme ćute na uništavanje onoga što je istinski neprocenjivo za sve nas – naše prirode i našeg vazduha, otuđenje vodnih resursa, trend ubijanja i trovanja pasa i mačaka na našim ulicama itd.

Imali smo čak i pojedine istupe u domaćim medijima od strane poznatih aktivista, kako bi se ogradili od „vandalizma“.

To je kontraproduktivno u trenucima kada se borimo da odbranimo zemlju od Rio Tinta, Linglonga i drugih multinacionalnih kompanija, koji u saradnji sa vlastima stvaraju ekološka žarišta širom zemlje i u privatnom interesu.

Možda je, ipak, problem u nama a ne u mladim ljudima iz ove dve grupe?

Postavlja se i pitanje koliko smo zaista spremni da odemo daleko u odbrani prava na život i zdravu životnu sredinu ako se tako lako zgražavamo nad nečim što nas uopšte ne dotiče.

Kakvu ćemo Srbiju ostaviti budućim generacijama zavisi isključivo od nas i naše želje da koristimo sva raspoloživa sredstva u borbi za ciljeve u javnom interesu.

Mladi ljudi sa početka teksta su upravo to i uradili u svojim zemljama, u dva centra koja generišu globalnu ekološku nepravdu, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ukazivanjem na naše zajedničke goruće probleme. Tim postupcima nisu nikoga povredili niti su oštetili umetnine od značaja za svetsku kulturu.

Ne možemo očekivati da tržišno orijentisani političari i svi drugi donosioci odluka brane naše interese. Ti ljudi negiraju nauku i naučna upozorenja, ne čuju nas i rade isključivo u privatnom interesu i interesu krupnog kapitala.

I završiću ovaj tekst sa jednom činjenicom.

Ukoliko se donosioci odluka ne opamete što pre, vidim prostor za dodatnu radikalizaciju budućih generacija na ekološke teme, kao i prostor za tendenciju ozbiljnog rasta ekološkog ekstremizma. To nikome neće odgovarati. Ni nama koji i dalje nećemo imati odgovorne ekološke politike u javnom interesu, ni društvu u celosti u kojem će nestabilnosti biti vidljive na svakom našem koraku.

Autor je zastupnik Udruženja građana „Levica“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.