Životna sredina i populizam u Srbiji

Naučnici imaju projekte i pišu naučne radove.

Na univerzitetima se osnivaju studijski programi iz oblasti ekologije i životne sredine.

Novinari pišu članke i u televizijske studije dovode goste da o životnoj sredini iznose svoje stavove.

Aktivne su i mnoge nevladine organizacije sa vrlo solidnim budžetima.

Opozicione političke stranke sve više u svojim aktivnostima i nastupima iznose probleme iz ove oblasti.

U poslednjih nekoliko godina osnovano je na desetine ekoloških udruženja sa vrlo jasnim stavovima o ugroženosti voda, vazduha i zemljišta na ovim našim prostorima.

Organizuju se ekološki skupovi na kojima učestvuje više hiljada, ili čak i više desetina hiljada građana.

Moglo bi se reći da smo u jednom euforičnom stanju.

Životna sredina kao tema je po svojoj popularnosti prestigla mnoge i sada je pri samom vrhu interesovanja značajnog dela stanovništva Srbije.

Rekao bi čovek: odlično!

Konačno je počelo nešto da se dešava, Srbija počinje da liči na uređene države Evrope i sveta!

Ovakva i ovolika posvećenost životnoj sredini je za svaku pohvalu.

Mora da je Srbija konačno postala jedna lepa i uredna država!

A onda pogled u stvarnost, pogled na naše javne površine, saobraćajnice, na naše reke, jezera i njihova priobalja, naše šume, onda udisaj vazduha u Beogradu, Boru, Smederevu, Užicu, Valjevu, boja, miris i ukus vode u Zrenjaninu i u drugim vojvođanskim mestima.

U realnom svetu nema ama baš nikakvog poboljšanja. Nema lepše i zdravije životne sredine na teritoriji koja pripada državi Srbiji.

Moglo bi se čak i reći da je iz dana u dan ona sve nezdravija i sve ružnija. Ne rešava se niti jedan problem, a pojavljuju se novi.

Divlje deponije se umnožavaju, komunalnog otpada na javnim površinama je sve više, javljaju se novi procesi eutrifikacije jezerskih voda, vazduh u brojnim našim gradovima je sve zagađeniji.

Opasan otpad na prostorima napuštenih fabrika iz prošlih vremena je i dalje prisutan, stvarajaći vrlo realnu pretnju za izbijanje požara, eksplozija i zagađenja voda, zemljišta i vazduha.

Da li to dekadentne snage u Srbiji dobijaju još jednu bitku?

Jer, očigledno je da kod određenog broja stanovnika Srbije postoji jaka želja, volja i htenje da se stanje poboljša, da naš životni prostor bude zdraviji i lepši.

To što nema ama baš nikakvog pozitivnog pomaka govori da je mnogo više onih kojima ovo najživotnije pitanje uopšte nije bitno.

Od životnog značaja je sprečavanje otvaranje rudnika po Srbiji. Rudnik jadarita u Podrinju predstavljao bi ekološku smrt jednog od najlepših i najplodnijih delova naže zemlje.

Treba istrajati u borbi da se tako nešto ne desi.

Ako bi se to čak i dogodilo, neka to ne bude bez borbe. Jer pruženi otpor i iskrena borba bi znatno otežali, ili čak i sprečili neka slična kopanja po drugim delovima Srbije.

Dakle, pobeda u borbi protiv svetskih kompanija koje žele rudnike u Srbiji je od neprocenjive važnosti.

Međutim, moramo da budemo svesni da postoje i drugi veliki ekološki i ekohemijski problemi u Srbiji koji se time neće rešiti.

Problemi u oblasti kvaliteta životne sredine i njene zaštite u Srbiji su toliko narasli, i oni se ne mogu rešiti stihijskim, neplanskim i pojedinačnim aktivnostima i akcijama.

Njihovom rešavanju se mora prići strategijski i sa jasno definisanim dugoročnim planom koji će uključiti niz međusobno povezanih aktivnosti, a u opsegu od intenzivne edukacije stanovništva do intenzivne kaznene politike.

Na osnovu svega onoga što su vladajuća stranka i njen predsednik do sada učinili, kako su se ponašali i kakve političke i sve druge stavove zastupali, lako se može zaključiti da se bilo kakav boljitak u ovom trenutku ne može očekivati.

Kako zastrašujuće zvuči izjava predsednika Srbije na nekoj od naših televizija da kineske kompanije dolaze u Srbiju, između ostalog, i zbog toga što na ovim prostorima ne moraju da u proizvodnim procesima troše novac za zaštitu životne sredine?!

Kako je neodgovorno da se na rukovodeća mesta državnih institucija zaduženih za životnu sredinu postavljaju potpuno nekompetentne osobe!

Onda ne treba da čudi prezagađen i opasan po život vazduh u Boru ili Smederevu, ili otvaranje fabrike guma u plodnom Banatu, nadomak Zrenjanina.

Kao što ne treba da čudi ni skoro otpočinjanje građevinskih radova na Makiškom polju, ponovno pojavljivanje algi u jezeru Vrutci koje je izvorišna akumulacija za proizvodnju pijaće vode u Užicu.

Praktično u centru Zlatibora, poslednjih godina lideru srpskog turizma, pored milionski vrednih solitera i grandioznih hotela godinama uporno opstaju deponije komunalnog i građevinskog otpada.

Kakvog li apsurda!

Koliko samo sličnih primera u Srbiji postoji. Ovakvu Srbiju proglašavati lepom i interesantnom turističkom destinacijom, pomalo je i bezobrazno.

Ozbiljni političari i društveno odgovorni pojedinci u Srbiji navode brojne razloge zbog kojih bi aktuelna vlast konačno morala da ode sa srpske političke scene. Za nas je njihova nebriga za životnu sredinu više nego dovoljan razlog.

Autor je profesor, potpredsednik Demokratske stranke i predsednik Resornog odbora za životnu sredinu