Značenje beznačajnog

Za Beograd je Ahtisarijev predlog o budućem statusu Kosova – beznačajan, tvrdi savetnik premijera Slobodan Samardžić. Uporište za ovu radikalnu tezu jedan od najuticajnijih članova beogradskog pregovaračkog tima nalazi u nespornoj činjenici da je specijalni izaslanik UN prihvatio sugestije prištinskog tima i ugradio ih u izmenjeni predlog, ali to nije učinio i sa oko 200 primedbi srpske strane. Rezultanta je, nedvosmisleno, „celovit dokument koji vodi ka nezavisnosti“.
Svako ko je imao uvid u prvobitni Ahtisarijev predlog zna da taj papir dugoročno vodi ka punoj samostalnosti južne srpske pokrajine. Nerešena su ostala tek pitanja tajminga, korpusa ljudskih prava, prevashodno zaštite etničkih manjina uključujući srpsku, kao i budućih oružanih snaga. Ali onda kada svet, odnosno Savet bezbednosti UN ustanovi da kosovska administracija može da obezbedi adekvatan tretman svih stanovnika Kosova i da tamošnje pravosuđe i policija postupaju na isti način prema svima, nezavisnost neće biti više ničim uslovljena.
Beogradski tim, imao je zapravo samo jednu mogućnost – da što je moguće više pomeri rok za formiranje nove balkanske države, a idealno bi bilo do ulaska Srbije u EU. Najlakši put za prolongiranje utvrđivanja konačnog statusa Kosova bilo je ukazivanje na najspornije tačke. Recimo, kao što je Stejt dipartment utvrdio u svojoj analizi o poštovanju ljudskih prava u 2006, da je problema bilo u više oblasti, pre svega kada je u pitanju manjinsko stanovništvo. Dokaza za to ima sijaset. Umesto da ih dokumentovano razastre pred posrednike i pregovarače, beogradski tim odlučio se za stategiju odbacivanja.