Beograd umire pred našim očima

E, moj Milutine. Ne znam da li si potomak Kraljevića Marka, ali si kasno stigao na sudbinsku bitku protiv grafita i, uopšteno govoreći, štroke beogradske. Pišem o grafitima po ko zna koji put, a sada ću ponoviti svoj komentar od pre par dana koji je objavljen u Danasu. Legenda kaže da je Bidža, nekadašnji legendarni gradonačelnik Svilajnca i direktor sredne poljoprivredne škole, naterao učenika koji je ispisao grafit po zidu škole da ga noktima izbriše a posle i da ga prekreči o trošku svojih roditelja. Naravno, priča je bila izmišljena, ali od tada, u Svilancu se nije pojavio ni jedan grafit. Poruka je jasna. Pendrek i novčana kazna, i problem rešen. Prema dostupnim podacima, jedini “grafičar“ priveden pravdi zbog žvljanja fasada je bio neki momak koji je “grafitirao“ fasadu jugoslovensko dramsko pozorište odmah posle njegove rekonstrukcije usled požar 90 godina prošlog veka. A da su grafitne poruke debilne, ne da jesu, nego su zabrinjavajuće. Zabrinjavajuće jer su ogledalo mentalnog stanja nacije. Jedan od najčešćih grafita u gradu je “Svi na jug“. Dakle, “grafičar“ agituju da se poveća posećenost utakmicama FK Crvene Zvezde. Ne kapira da na takvu utakmicu ne bih otišla i da imam besplatno mesto u loži gde se u toku utakmice pije Dom Perinjon a Džaja lično dolazi po mene u Escalade SUV limou. Kamere, pendrek, kazne …. i biće Beograd kao Ženeva.

Smorke, „sever“ je u pitanju ako pišemo o nekadašnjem pretežno fudbalskom a sada većinski mafijaškom klubu „Crvena Zvezda“. Čisto da ne „povredimo emocije“ većinskih „navijača“ i nešto malo preostalih pravih navijača iz bezuslovne ljubavi :)

Предузеће „ЕКСПО 2027“ поставља „уметнички обликоване“ поклопце за шахтове у Београду – по цени од 1.150 евра по поклопцу.
У тексту на поклопцима нема званичног језика државе Србије.