Foto: EPA/ SASA STANKOVICUoči pada Slobodana Miloševića, zapravo njegovog režima i načina vladavine, koja se pokazala dalekosežno razornom za sve čega se u Srbiji i izvan nje bila latila, vlast se iz petnih žila stala upinjati da se spase.
Većina medija joj je bila pod rukom, pa ih je počela mnogo zdušnije nego dotad upotrebljavati, zloupotrebljavati i obeščašćivati…
Kako je odmicala grčevita medijska i ostala kampanja za spas režima, povećavale su se i umnožavale laži, neuverljiva obećanja (zavađanje i ponižavanje građana bilo je u drugom planu, a izrugivanje narodu još nije bilo pronađeno), uvredljivi napadi na istaknute ličnosti opozicije (narod je bio pošteđen), infantilni slogani, agresivne parole i izmislice, čijoj je komičnosti teško bilo odoleti, uprkos mučnom i opasnom vremenu koje se bilo nadvilo nad Srbijom (i Crnom Gorom…).
Da ga je imao, za tadašnji režim bi se moglo reći da je u panici bio izgubio razum.
Svi oni koji su taj režim opsluživali nisu, međutim, bili bez razuma, ali je većina njih ostala bez časti, nezavisno od toga što će, nedugo potom, opsluživači, bez nelagode, promeniti stranu, posipajući se, reda radi, s manje ili više pepela.
U borbi na život i smrt, da bi opstao, režim je morao posezati za do tada nezabeleženim aktivnostima.
Tako je u najstarijem srpskom dnevnom listu, negde u jesen 2000. godine, uoči izbora, ugledao dana jedan nevešt, minoran, detinjast i polupismen tekst, čiji nivo dotle u ukupnoj istoriji ovog najstarijeg lista nikada nije bio zabeležen.
Cilj mu je bio da ocrni i ismeje jednog od najneubojitijih opozicionih lidera, kome će vlast na iznenađenje mnogih, uskoro morati da izađe na crtu!
Ovaj antologijski mizeran i neuobičajeno dug (!) novinarski rad javljao je sa treće stranice pomenutih novina da taj opozicioni lider (Vojislav Koštunica) drži u svom stanu na trećem spratu, u centru Beograda (puna adresa je korektno izostavljena) sedamnaest (17) mačaka! Bilo je u tom tekstu nemaštovitosti, nedarovitosti, i neduhovitosti napretek, jer autor nije bio dorastao da izađe na kraj s tolikim mačkama. Uostalom, ko bi?!
Međutim, ima procenjivača, da je upravo ovaj tekst, pogotovo što je objavljen u listu najvišeg ranga, uverio i najgorljivije pristalice Miloševića da mu nema spasa!
Pa, tako, nije bilo „drugog kruga“… Koštunicine mačke iz tog novinarskog sastava doprinele su porazu Miloševićevog režima neprocenjivo! Bar onoliko koliko su doprinele one guske spasu Rima! Autor tog teksta je, međutim, pao u zaborav! (Zaslužio je bar ove redove.)
Današnji sve brojniji i maštovitiji govornici i pisci modifikovanih Koštunicinih mačaka imaće verovatno bolju sudbinu: sva je prilika da neće pasti u zaborav, da neće doživeti anonimnost ovog verovatno nedužnog novinara, koji je, pre skoro četvrt veka, ne znajući, ispisao tekst svoga života!
Znaju li današnji autori inoviranih Koštunicinih mačaka da ispisuju i izgovaraju tekstove svog života?!
P.S.
I jedna „redundantnost“: današnje mačke nisu ni nalik onim negdanjim. Dovoljno je što nemaju ni trunke dostojanstva. A i čini se da su skrenule s pameti – i da „zloslute praznom puškom…“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
