Foto: Z. S. M.Trudite se da zabavite društvo, pa kažete pre pet-šest godina, pa onda desetak-petnaest, i sve tako redom, dok jednog dana ne izgovorite pre pedeset godina. I onda spazite da vas niko više ne sluša, niko se ne smeje veselim događanjima koje ste upamtili, jer oko vas nema gotovo nikog.
Nekad veliko društvo iz pupka Kragujevca, kafane „Balkan”, se rasturilo. Neki po belom svetu, a većina na dva velika gradska groblja. Dok ste mladi mislite da u starost spadaju bolesti i fizička onemoćalost, a kad ostarite saznate da ste ostali gotovo sami i da je vaš grad preko noći nestao i vi skupa s njim. Stigli su neki novi mladići i napravili sebi novo stanište, za neko novo vreme koje vama izgleda surovo, nepotrebno, a opet neophodno i normalno.
Moj Kragujevac je počinjao od Gornjeg kamenog mosta preko Lepenice, koja je svaki dan menjala boju, i tako ste znali u koju nijansu danas farbaju „Fiću” ili „Keca”. „Keca” su u medijima zvali „Stojadin”, ali to to u Kragujevcu nikad niko nije izgovorio.
Preko Lepenice, uz brdo, prostiralo se nad centrom grada naselje Pivara, svet za sebe. Izgleda da je to ostao i dalje, jer ni jedan kraj grada nije ostao manje podložan promenama koje je donelo novo doba od ovog naselja koje je dobilo ime po bezuspešnom pokušaju Kodže Miloša da u svojoj prestonici proizvodi svoje omiljeno piće.
Od mosta ka centru grada stiže se brzo do najveće urbanističke greške koja je u bivšoj Miloševoj prestonici učinjena ikada – porušena su kultna mesta Kragujevčana. Bioskop „Kragujevac”, kafana „Prvi maj”, kino-kafana „Bioskop bašta” i još nekoliko lepih zgrada od kojih je do danas preživelo jedno metalno kube, premešteno, tj. nakalemljeno na hotel „Zelengoru”.
Danas na mestu ovih, mnogima srcu priraslih objekata raste trava. Ideja kragujevačkih urbanista je bila da se stvori tzv. Zeleni prodor iz centra grada, na sever, sve do zgrade Skupštine Grada. Možda bi sve to vredelo rušenja polovine ctrogog centra, da taj prodor nije zaustavljen zidanjem betonskog mastodonta Robnih kuća „Beograd” u kojem danas Kinezi prodaju svoje jeftine drangulije.
U samom centru, doduše na geografskom, nego po mišljenju kragujevčana stoji prelepa zgrada koja je od vajkada bila knjižara, tj. Dom knjige IP „Prosveta”, a danas je banka. Kako se zove nemam pojma, jer često menja ime. Nedavno su gradske vlasti obnovile fasadu, ali ne vredi. U izlogu nekadašnje knjižare i dalje nema knjiga.
Napred, prema Gornjem parku, stiže se do višespratnice „Pionir”. I ako neko misli da je dobila ime u skladu sa ideologijom vremena u kom je zidana, grdno će se prevariti. Ime je dobila po malenoj poslastičarnici koja se tu nalazila. Desnom stranom „Pionira” nalazi se ulica čijem se imenu neki čude, neki ponose, a neki su pokušali da je preimenuju u ulicu njihovog Đenerala. Ta ulica nosi ime narodnog heroja Ive Lole Ribara. Neki kažu da je pošteđena imena u skladu sa novom demokratskom ideologijom ne iz respekta prema Loli, već da je jedan od večitih gradskih funkcionera bezecovao ovu ulicu da ponese njegovo ime kad za to dođe vreme.
Levom stranom zgrade „Pionir” proći ćete pored danas nepostojećeg bioskopa u kome su Kragujevčani osim filmova gledali i pozorišne predstave koje danas predstavljaju ugaone kamenove srpskog teatra.
Nakon uzdaha za dobrim vremenima stiže se do nekada kultnog mesta ljubitelja knjige i čitanja, nekadašnje knjižare „Svetlost”. U Kragujevcu je zovu Mićina knjižara po legendarnom poslovođi ovog carstva knjige. Početkom devedesetih, u vreme privatizacije navrat-nanos, novi gazda je počeo da knjižaru pretvara u papirnicu. Sveske, olovke i obrasci su u to vreme besparice išli mnogo bolje od knjiga. Srce Miće Markovića to nije izdržalo. Iza njega je ostala sveska veresije na čijim koricama je pisalo „Knjiga dugova”.
Jedan pesnik ju je nazvao „Knjigon drugova” – svi koji su bili u njoj, bili su zajedno i u životu, i u obližnjoj kafani „Balkan”. Ovde bih stao sa pričom, jer „Balkan” zahteva novu pripovest. Ja više ne mogu, jer što rekao Duško Matić „prošlost dugo traje” a i boli prilično.
Autor je pisac iz Kragujevca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
