Nije Kragujevac moj koliko sam ja njegov 1Foto: Z. S. M.

Nije Kragujevac moj koliko sam ja njegov. Nekako mi se čini da je tačnije takvo određenje našeg međusobnog odnosa. Nisam ni lokal patriota, ne dičim se time jesam li kaldrmaš, kako bi se to ovde reklo, niti se nešto preterano užasavam zbog navika ljudi koji su se nekih prethodnih decenija doselili u ovaj grad i u njemu ostavljaju duboke tragove.

Ne mislim baš da je jedino ovaj grad ranjen, oštećen, unazađen drugačijjim kulturnim obrascima, drugačijim stilom komunikacije i uopšte drugim kvalitetom međuljudskih odnosa u odnosu na one koji su postojali ranije, bar u periodu kojeg se sećam.

Nisam presrećan što su mnogi lepi, građanski običaji, odmereno prisni odnosi među sugrađanima poznanicima, poštovanje i uvažavanje znanja i vrlina stručnih i obrazovanih, radosno susretanje sa legendama gradskog i boemskog života i poštovanje porodičnog porekla i ugleda zamenjeni nekim sasvim drugačijim odnosima, sasvim drugačijem pristupu stvarnosti i izmenili kulturološke obrasce.

Ne želim da pogledan niti da se osvćem na skrnavljenje grada korupcijom pokrenutom nebrigom o urbanističkom uređenju, fantastično nakaradnim i deplasiranim objektima koji svakodnevno menjaju izgled uglavnom gradskog jezgra. Nisam srećan što se zanemaruje kulturna baština i uloga ovog grada kao bitnog u nekom istorijskom trenutku i kao značajnog obrazovnog, zdravstvenog, možda industrijskog, trgovinskog i kulturnog središta zbivanja u ovom trenutku.

Setih se da sam bio član Društva za preporod kragujevačke kulture, uz Coleta Kovačevića, Miodraga Stoilovića, Gocu Jocić, Slaju Urošević, Kaleta Gligorijevića, ponekog još ko mi trenutno nije u sećanju, koje se u vremenu pre međunarodnih projekata i državnih donacija postaralo da se ozvaniči prostor Miloševog venca, da se radi na zaštiti objekata kulture, obnove legati i zadužbinarstvo, da se stipendiraju mladi umetnički talenti i u tom smislu nadalje. Zahvalan sam ovim ljudima i ponosan na taj period.

Više volim da mislim o Kragujevcu koji može da se ponosi ljudima koje je iznedrio. Verujem da ja za mnoge od njih činjenica da su rođeni i odrastali, a neki i ostali u njemu ceo život bez obzira na mogućnosti, bila važan činilac formiranja ličnosti i neki, ma koliko značajan, faktor uspeha ostvarenih u životu.

Voleo bih da većina učenika sa posebnim sposobnostima za nauku, talentovanih, motivisanih, poletnih i sa visokim aspiracijama, sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu, ima razloga, mogućnosti i podršku da se zadrži ili vrati u svoj grad, da tu ostvaruje svoje snove i pokaže ljubav prema njemu.

Autor je psiholog u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.