I tamo i ovde studenti pobeđuju

Nekoliko crtica sa kratkog odsustva iz Srbijatrije, umesto nečeg mnogo prigodnijeg za ove vruće letnje dane. No, pošto se neko fino i hladno piće ne može ponuditi u štampanoj formi poznatoj kao novine, evo par pričica iz nekoliko dana provedenih u  Madridu.

Priča 1:

Nije ovde mnogo bolje što se tiče korupcije, nepotizma i svega što vas muči u Srbiji, priča nam prijateljica koja već dvadesetak godina živi u Madridu gde i predaje na jednom od uvaženih Madridskih fakulteta. Sve administracije u svim državama sveta su iste, slažemo se, da u vremenu postaju samodovljne, jačaju sopstvenu formu i prazne sadržaj. Korupcija, nepotizam, nekompetentnost prate ovaj proces odnarođenja političke klase bez izuzetka, ali da li proces kao krajnji rezultat ima potpuno, gotovo javnu spregu između administracije i mafije je pitanje na koji nema odgovora, ma koliko je takvih iskustava bilo u Italiji, Latinskoj Americi itd.

Da li je Srbija primer države izvrnutih vrednosti koje se otvoreno nagrađuju kao neporecive s jedne strane, ili je primer za pobunjeno društvo predvođeno studentskim pokretom  jedinstvenim po svojoj formi, rezultatu i rezultatu koji predviđam ili želim kako vam drago? Ubeđujem prijateljicu moje supruge, čini mi se uspešno, kako je ova studentska pobuna važna ne samo nama „tamo“ nego i za Evropu u najmanju ruku, njima ovde. Pa, tamo, tamo da putujem.

Priča 2:

Veliki je Goja iz poslednjih dana svog života negde „tamo“ slikao slike na ivici ludila i bola. Nešto najpotresnije u slikarstvu, a ujedno i politička umetnost koja je žurila bar vek napred. Tamo i ovde. A potom kraljevski park i slike opuštenih ljudi koji sede na travi, poneli su malo hrane i pića, druže se i tu su sada i ovde.

Za mene koji sam uvek i tamo i ovde, gotovo nemoguće. Nemaju oni, bez obzira kako to videla naša prijateljica, Vučića koji pošto sve radi za nas i umesto nas ima pravo i da bude opušten umesto nas. To što mu ja nikad nisam delegirao pravo da bilo šta radi umesto mene, savim je druga i duža priča. Ipak, ispružio sam sa na travi makar u inat znate već kome. U stvari, na nagovor moje životne partnerke.

Tamo i ovde. Napuštaju nas, rekao bih u talasima, ljudi dobri, dobre volje koji što se mene tiče nisu morali ništa raditi. Dovoljno je bilo da budu tu, da postoje. Moraćemo sebe ubediti da su u stvari ovde i da nikada neće biti tamo. Tri musketara srpska, već par godina počivši Đorđe Balašević, čije pesme prate studentsku i opštu pobunu, Predrag Koraksić Koraks, čiji radovi sa stranica Danasa posthumno obznanjuju istine o vlastodršcu i onima oko njega, i Dragoljub Mićunović, gospodin i prvoborac srpske demokratije. Različiti ljudi, različita bavljenja, a ipak u jednoj misiji, misiji osvajanja slobode. Kao i musketari, zar ne.

Mi ovde dugujemo njima tamo, najmanje da sve što je u našoj moći i preko toga učinimo da ova generacija mladih ljudi dobije priliku da uredi zemlju i državu prema svojim planovima i potrebama. Ideja koju propagiraju da administracija mora biti uređena tako da može i mora raditi u opštem interesu, ideje pravde, solidarnosti i jednakosti, ideali su iza kojih su stajali i naša tri musketara dok su bili ovde. I mnogi ljudi iz naše i svetske prošlosti. Sjajni velikodušni ljudi. Pa neće valjda ovaj srpski i svetski džiberaj stavljati tačku i zareze u srpskim i drugim istorijama Srbije i sveta. I zbog toga i tamo i ovde STUDENTI POBEĐUJU!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.