Boli me javna upotreba reči „Ciganin“

Želeo bih da vam skrenem pažnju na užasan primer govora mržnje i rasne diskriminacije na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom – TV Happy.

Naime, u vrlo gledanom jutarnjem programu direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Dušica Bojić, bez pardona je rekla da „Cigani donose sve i svašta“ na Kalenić pijacu. U konkretnom slučaju se radi o vrednom rukopisu. Naravno, „Cigani“, kako podrugljivo ova osoba naziva pripadnike romske nacionalnosti, skupljaju svakojake stvari po kontejnerima ili možda i kradu, pa donose prodavcima na pijaci. Gospođa Bojić iznosi svoj stav o Romima kakav je predstavljen u stereotipima, ali to ne bi bilo toliko poražavajuće za ovo društvo da ona to ne govori kao direktor Istorijskog muzeja. Iako je po vokaciji istoričar, valjalo bi da zna da su u temelje ove države svoje živote ugradili i Romi, boreći se rame uz rame sa svojom braćom Srbima. Kada tako govori neko ko je istoričar i još sa takvog mesta, šta očekivati od ostalih građana Srbije koji pored podgrejavanih predrasuda o Romima, vidimo, sa najviših mesta kulture u ovoj zemlji, ne mogu čuti ništa bolje od manje obrazovanih stanovnika Srbije.

Romi očigledno nisu sposobni da da prepoznaju vredan rukopis(što nije sposobno 99,99% neromske populacije), ali jesu za prikupljanje ili krađu starih stvari.

Kada sam jednoga jutra gledao emisiju, kao višegodišnjeg posetioca Istorijskog muzeja gotovo svaki put kada posetim Beograd i zaljubljenika u istoriju, sa velikom pažnjom sam pratio gostovanje direktorke Bojić, koju sam tada prvi put video i čuo. Na samom kraju intervjua, usledio je šok i do narednog dana nisam mogao da se smirim. Kao što možete videti, ovaj snimak je objavljen u februaru mesecu ove godine, i još tada sam želeo da vam pošaljem link sa video-sadržajem, ali sam tada odustao, jer sam tražeći podatke o dotičnoj gospođi došao do informacije da je bila na listi jedne stranke u Beogradu na lokalnim izborima. Odustao sam jer nisam želeo da se bavim politikom i da me neko ne bi svrstao na bilo koju stranu. Mislim da je sada napravljena dovoljna distanca i da se ovaj nastup bolje osvetli.

Kao Srbin mogu biti ponosan zbog slavne prošlosti moga naroda. Međutim, ako bih razmišljao kao gospođa Bojić, morao bih biti ponosan što sam Srbin jer nisam „Ciganin“. Jer ne skupljam po kantama za đubre i ne kradem vredne stvari koje preprodajem na beogradskim pijacama, a imam mogućnost, jer sam superiorniji, da za razliku od „Cigana“ dospem i na čelo neke važne nacionalne institucije.

Zbog plemenitosti majke koja nikada nije ljude delila na takav način, a mene, mog brata i sestru tome učila, želim da podignem glas protiv predstavljanja Roma u masmedijima kao skupljače starog otpada tj. da se time u Srbiji a verovatno i šire, jedino bave Romi (i nisu sposobni da budu akademski građani poput kustosa u muzeju).

Moja noga više neće kročiti u Istorijski muzej dok je osoba sa takvim rasističkim stavovima na čelu jedne tako važne institucije kulture u ovoj zemlji. Sramotno je za državu Srbiju da je takva osoba direktor muzeja. I želim da preporučim svim pripadnicima romske nacionalnosti da bojkotuju IMS dok je Dušica Bojić direktorka ove institucije. I kao Srbin pozivam časne pripadnike moga naroda da iz solidarnosti prema svojim sugrađanima Romima učine isto. Čak ni javno izvinjenje ne bi moglo da maskira ovaj otvoreni rasistički istup. Bilo bi licemerno.

Boli me javna upotreba reči „Ciganin“ i boli me predubeđenje o tome čime se Romi bave.

Autor je magistar ekonomije Požarevac