Čim se otvori stranica sa tekstom intervjua boldovanim slovima upada u oči da sam februara meseca podneo ostavku i NESTAO, što je netačno. Na istoj sednici na kojoj je konstatovana moja ostavka ja sam na predlog Boška Obradovića vanredno predložan za izabranog člana Predsedništva SP Dveri (pre toga sam bio član Predsedništva po funkciji) i bio sam na svim sednicama Predsedništva i ostalih organa Pokreta do isteka mandata krajem juna meseca.

Dokaz o ovome imate u prilogu koji vam dostavljam. Da ne pričam da sam bio na nebrojano mnogo protesta u Beogradu upravo pored Obradovića i jasno se vidim na mnogim snimcima. Za ovu izjavu je preko bilo kog aktivnijeg člana Dveri bilo prelako utvrditi da je laž.

Druga izvučena, naglašena i boldovana rečenica u intervjuu je bila da je scenario navodne pljačke bio pripremljen mnogo ranije jer su menice registrovane godinu dana ranije nego što je PR Dizajn Mir bila osnovana.

Za proveru smislenosti ove tvrdnje niste morali ići dalje od sopstvene knjigovodstvene službe koja bi vam rekla da je potpuno nebitno kad je neka menica registrovana i da je uobičajeno da ona ide iz ruke u ruku kako se neka poslovna saradnja završi, i ovo zna svako ko je imao ikad bilo kakve veze sa finansijama ili komercijalom.

Moram da skrenem pažnju na još jednu besmislenu tvrdnju koja je vaša redakcija mogla da proveri u sopstvenom knjigovodstvu: registar menica je javni podatak dostupan na sajtu NBS te je tvrdnja da nisu znali za menice vređanje inteligencije.

Takođe, iz teksta intervjua proističe da SP Dveri nikad nisu poslovale sa Dizajnom Mir i Draganom Manićem, a iz izvoda i predatih godišnjih izveštaja je lako proveriva istina da je od maja 2017. do puštanja menica negde oko 15 miliona uplaćeno ovoj firmi. Na kraju svi ti video-materijali su lako vidljivi na svim Fejsbuk stranicama Dveri.

Dizajn Mir takođe nije bila jedina firma koja je radila za Dveri video-materijale već bila jedna od nekoliko i sa sličnim cenama.

Na kraju krajeva sva dokumentacija je ostala u prostorijama Pokreta, pa je možda pravo pitanje: zašto je tokom avgusta meseca preseljena centrala Pokreta u prostorije iz kojih će morati opet da se seli kad izgubi parlamentarni status najdalje marta iduće godine? Da li možda neko krajnje besmislenom selidbom želi da pokrije navodni nestanak dokumentacije?

Da ne dužim jer sam siguran da mi nećete objaviti ovo pismo ako bude predugačko a tu ima još sijaset lako proverljivih laži poput one da sam angažovao advokate bivšeg šefa BIA, a ja po ovoj stvari uopšte nemam i ne mogu da imam advokata jer se nijedan proces ne vodi protiv mene lično po ovom pitanju pred sudom.

Glavni razlog zašto je Boško Obradović mene spakovao u ovu priču je čisto politički. Svi članovi Sabora i Glavnog odbora SP Dveri znaju da sam bio najglasniji protivnik privatizacije Dveri od strane Obradovića. Imao sam više obraćanja strukturi gde sam apelovao da napredovanje u Dverima mora biti na osnovu uspeha u radu i međusobnom takmičarskom duhu a ne na osnovu slepe poslušnosti Obradoviću.

Veći dao izbornog Sabora u junu je protekao u orkestriranom napadu na mene, iako je Obradović opet bio jedini kandidat. Navešću samo neke primere koji ilustruju do koje mere je Obradović zaveo sektaški poredak u Dverima: član Izvršnog odbora za celu Vojvodinu (što znači operativno vrhunska vlast u Vojvodini) je dečko iz Loznice koji pre tog postavljenja nije vodio ni odbor mesne zajednice i nema apsolutno nikakvog menadžerskog iskustva bilo kad i bilo gde već je bio Obradovićev telohranitelj, koji je na mesto telohranitelja postavljen od strane drugog Boškovog telohranitelja iz Loznice koji je pak postavljen za potpredsenika Izvršog odbora bez obzira što je lokalni odbor koji je prethodno vodio bio standardno ispod proseka po svim merljivim parametrima.

Nijedan član iz prethodnog Izvršnog odbora koji je imao rezultate (Kovin, Majdanpek, Bor, Kostolac), nije imenovan u novom a oni koji su bili najgori su napredovali. Jedino je postalo bitno da li si lično Obradoviću lojalan i da ne postavljaš pitanja poput: Kako nema para za pomoć lokalnim odborima a ima za plaćanje Boškovih vozača, šefa kabineta, šefa protokola, sekretaricu, telohranitelje, savetnike spoljne i unutrašnje, službeni auto, stan na Dedinju, stan u Čačku na samom gradskom šetalištu, markirana odela, reprezentaciju u enormnim količinima, itd, itd?

Moje lično nezadovoljstvo je kulminiralo februara meseca kad sam bio pritisnut da potrošim prevelika sredstva Pokreta na proslavu 20 godina Dveri koja je bila u potpunosti u funkciji Obradovićeve lične promocije pred unutarstranačke izbore. I pored mog insistiranja da nije normalno da trošimo toliko novca na proslavu kad smo prezaduženi Obradović je insistirao po svaku cenu jer je njome hteo da prekrije debakl koji smo doživeli u Lučanima za koji je on lično bio najodgovorniji i da pred unutrašnjom strukturom stvori sliku da je praktično on=Dveri.

Sve ostalo što je rekao je laž i samo je deo njegovog realitija što će se, nemam nikakvu sumnju, vremenom i dokazati, kako na sudu tako i u praksi. Dveri su u politiku ušle 2012. sa parolom „mi nemamo lidera“ a već 2019. završavaju sa „mi nemamo nikog osim lidera“ , od porodične politike došlo se do šešeljevske pretnje šamarima za koje svi znamo da se nikada neće ostvariti kao što se ni sve ostale Obradovićeve pretnje nisu ostvarile. Dosta je Srbija trpela samozaljubljenih diktatora/mesija, vreme je stvaranje sistema, vrednovanje rezultata i konkurentnosti, demokratije i fer pleja.

Povezani tekstovi