Krstić: Nisam hteo da omalovažim Tadićevu posetu Kosovu

Ako se sećate, pre možda godinu dana ili nešto manje, tražili ste da vam odgovorim na pitanje, što sam i učinio, a onda je taj moj odgovor u antrfileu teksta izmenjen na način koji mu menja smisao, dok je u tekstu prenet onako kako sam i napisao.

Kad sam vam skrenuo pažnju na ovo, rekli ste mi da je to delo urednika i da niste ni videli dok nije izašao odštampan broj Danasa. To sam prihvatio bez daljeg negodovanja.

Sada se stvar ponavlja.

Rečenica iz mog odgovora: „Tadićeva poseta Kosovu imala je za cilj da ohrabri Srbe“ u odštampanom broju Danasa u naslovu na naslovnoj strani i na strani br2 glasi: „Krstić: Tadićeva odluka imala je za cilj samo da ohrabri Srbe“.

Dakle, vi, ili neko drugi, dodao je onome što sam rekao nepostojeću reč „samo“, čime je promenjen smisao rečenog na način kojim se omalovažava Tadićeva poseta Kosovu 2005. A kad se pogleda moj odgovor na vaše pitanje, nikakvog „samo“ tu nema niti ima bilo kakvog omalovažavanja te posete. Već samo analize njihovih različitih ciljeva.

Vi ovo verovatno znate bolje od mene, ali za one koji ne znaju: ako novinar nekome traži komentar i ako ga dobije, novinar može taj komentar (ako ga smatra neprikladnim, promašenim i sl.) da ne objavi. Može i da ga skrati ako je suviše opširan i ako to prostor to zahteva. Ali nikako ne sme da tom komentaru dodaje svoje reči menjajući smisao komentara, jer to je neprofesionalno, nekorektno i u suprotnosti sa etičkim kodeksom novinara.

Idemo dalje. U tekstu ste preneli čitav moj komentar, što se kaže – jedan na jedan. Čak niste izostavili ni deo koji se kritički odnosi na vaš list („Mislim da je Vučićeva poseta važna jer je vidim kao važan deo unutrašnjeg dijaloga. Mislim da bi predsednik takve razgovore morao da ima i sa građanima centralne Srbije jer su oni svakodnevno izloženi štetnom zračenju mitomanije, laži i populizma mnogih političkih ličnosti, ljudi iz javnog života, ali i nekih crkvenih velikodostojnika. Problem kosovske demagogije maligni kosovski čvor čini još smrtonosnijim, a koliko je stvar ozbiljna govori i činjenica da i građanski i liberalni mediji, Danas na primer, na svojim naslovnim stranama prenose demagoške obmane koje izgovaraju junaci čuvenog Insajderovog serijala „Patriotska pljačka“.), zbog čega vam svaka čast. Međutim, na kraju tog citata dodali ste: „Zaključuje Krstić, koji sada brani stavove vlasti“.

I sad se ja pitam – da li ste ovom kvalifikacijom želeli da me pohvalite ili diskvalifikujete? Pre će biti ovo drugo. Ako ste hteli da me diskvalifikujete da biste time poništili moju kritiku vašeg lista, ne verujem da je to adekvatan način jer sam uveren da među čitaocima Danasa ima još normalnih i pristojnih osoba kojima se kosa digne na glavi kad se na naslovnoj strani suoče sa Markom Jakšićem ili nekim drugim junakom sličnog profila.

Zato mi dozvolite da vam odgovorim na pomenutu diskvalifikaciju, odnosno na vašu tvrdnju „da sada branim stavove vlasti“. Naime, to je greška. Stavove vlasti branio sam i u vreme Tadićeve posete Kosovu 2005, a tačno je – branim ih i sada. Manje zbog vlasti, a više zbog toga što su to, igrom slučaja, i moji stavovi. Naime, Tadićev stav bio je da se mirnim i diplomatskim putem moramo izboriti za kompromisno rešenje. Ako obratite pažnju, uočićete da se Vučićev stav ne razlikuje. Dakle, po mom skromnom mišljenju, onaj ko je branio Tadićev stav, po logici stvari morao bi da brani i Vučićev.

U nastavku svog teksta, gospođo Milenković, kažete: „Tadićev bivši najbliži saradnik čini se kao da se ne seća da je Tadićeva poseta KiM te 2005, u pratnji pedesetak domaćih i stranih novinara, imala mirovni ali i istorijski karakter.“

Ma kako da se ne sećam, draga gđo Milenković?! Zato sam vam i rekao (pogledajte moj komentar) da je jedan od ciljeva posete bio „da se međunarodnoj javnosti ukaže na položaj Srba, odnosno na situaciju da su Srbi na Kosovu najugroženija etnička zajednica na tlu Evrope i 21. veku“.

Inače, da ste mi rekli da učestvujem u kvizu o tome ko se od nas dvoje više i bolje seća Tadićeve posete 2005, verovatno bih se setio još koječega. Takođe, da ste mi rekli da je vaš tekst posvećen meni i mojim sećanjima, a ne nečemu ozbiljnom, bolje bih se pokazao.

U svakom slučaju,

Srdačan pozdrav