Neka svako radi svoj posao

Ne ulazeći u motivaciju da Vaš list objavi pismo filozofa Ivana Vučkovića pod naslovom „Šta mi duguje SANU“, verujemo da je javnosti poznato da se članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti isključivo ostvaruje na Izbornoj skupštini SANU (poslednja je bila 2018, a sledeća je 2021. godine), a na bazi predloga iz Akademije i van nje, kako je to regulisano Statutom SANU.

Novi izborni ciklus počinje u novembru 2020. i završiće se u novembru 2021. Ko i kako predlaže kandidate za članstvo u SANU poznato je javnosti i, kao i obično, biće blagovremeno obelodanjeno u sredstvima javnog informisanja.

Bilo čija preporuka, uključujući i preporuku uvaženog profesora Noama Čomskog, našeg inostranog člana, nije odlučujuća za izbor u članstvo SANU. Izbori van izbornog ciklusa nisu mogući.

O nepristajanju na razgovor sa gospodinom Ivanom Vučkovićem svedoči serija mejlova koje je slao, očigledno mešajući zahteve koje je pred nas postavljao, a na koje su mu, u većini slučajeva, stizali odgovori.

Način na koji gospodin Vučković pozicionira svoj odnos prema SANU ostavlja nas bez racionalne reakcije, te mu prepuštamo da o Akademiji misli šta god nađe za shodno, utoliko pre što se radi o osobi koju, kako sam tvrdi, „u Srbiji, Evropi pa i šire dosta dobro poznaju“.

Institucija spoljnih saradnika u SANU ne postoji, već samo angažman saradnika iz različitih naučnih i umetničkih oblasti na projektima i u odborima SANU, odnosno u okviru instituta čiji je Akademija osnivač.

Što se tiče zahteva gospodina Vučkovića da se podrži njegova Mala gradska škola filozofije „Linkej“ u Boru, to je učinjeno na sednici Izvršnog odbora SANU 30. septembra tekuće godine.

Kao što je gospodin Vučković jezgrovito završio svoje pismo, i mi ćemo naše obraćanje završiti depresivnom spoznajom: neka svako radi svoj posao.