Foto: Freeimages/cierpkiUpravo smo se zbog netačnosti tvrdnji kojima nas vređa u javnosti odlučili za sudski spor.
Verujemo da posle višegodišnje kampanje najgnusnijih uvreda koje Miloš Ković plasira protiv nas po različitim medijima samo sud može da nas zaštiti.
Prof. dr Radoš Ljušić, prof. dr Nikola Samardžić, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Vlada Stanković
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Alan Ford na Filozofskom
Ković se od tužbi za uvrede brani pravom na slobodu govora
Gospodin Miloš Ković je doktor istorijskih nauka i docent na filozofskom fakultetu i tako ga deklarišite, gospodo profesori!!
Sem toga što je vrsan stručnjak, on je veliki patriota i izuzetno čestit čovek.
Što se stava o vama četvoroma, gospdo profesori, citiraću tekst, sa kojim se 100% slažem:
„Četiri redovna profesora bez ozbiljne naučne biografije (gotovo nijedan od njih nije ništa objavio u međunarodnom naučnom časopisu ili kod takvog izdavača, čije se objave vrednuje-citira) protiv vanrednog profesora, kome je jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća na svetu, Oxford University Press, publikoala naučnu monografiju. To je suština sukoba, dame i gospodo, ostalo su trice i kučine. Ako je bilo ikakvih uvreda, presudiće sud. Mislim da bi trebalo da se umešaju uprava Filozofskog fakulteta i Senat Univerziteta i zaštite znatno mlađeg istoričara koji, u naučnom smislu, obećava, iako se minulih godina upustio u politiku. Srpska istoriografija je maltene neprimećena u svetu, nekolicina istoričara iz starie garde koji su zavređeivali kakvu-takvu merđunarodnu naučnu pažnju nisu više među živima. Radoša Ljušića izostavljam, možda će uskoro opet ćurak da preokrene.“ Profesore Ljušiću, šta se sa Vama desilo?
Gospodja Beogradjanka ozbiljno ratuje sa pravopisom („vrsan“), gramatikom i zdravim razumom.Zašto „Danas“ objavljuje ovakve paškvile?
Da bi neko bio profesor u Srbiji na medicini, prirodnim naukama, tekničkim, matematici već dve deceni se traži h-indeks, g-indeks i-indeks pomoću kojih se rangiranu naučnici, gde je tu istoričar Ković?
Ković nije profesor ni na medicini, ni na prirodnim, ni na tehničkim naukama, ni na matematici. Čemu onda ovakvo pitanje? I da li isto pitanje važi i za njegove kolege sa kojima se spori? I opet, čemu?
Da ste imalo obavešteni znali biste da se humanističke nauke nemere nikakvim indeksima. Ni najrelevantnija svetska naučna baza WoS ne računa indeks citiranosti niti impakt faktor časopisima iz humanističkih nauka. tu važe malo složenija merila
U Srbiji za društvene nauke važe koji kriterijumi? Kao i u komunizmui? „Podobnosti“; tada je bilo bitno da si marksista, a sada da si pravoslavni taliban. BU je na Šangajskoj listi oko 500 mesta i to samo zahvaljujući medicinarima, inžinjerima, matematičarima, fizičarima, biolozima. Kada bi se razdvojile društvene nauke u poseban univerzitet u Beogradu bio bi na 20 000 mestu. Prvi naučni časopis u svetu je „Philosophical Transactions“, u izdanju Engleskog Kraljevskog Društva pojavio se u Londonu 1665 god. Urednik je bio Henry Oldenburg, sekretar Engleskog Kraljevskog Društva. Najcitiraniji naučnik je Sigmund Frojd. Pa šta mislite zašto je Srija dno: dno-dna? Svuda u institucijama državu su kadrovi sa društvenih nauka.
To nije tacno. Ni manje ni vise nego 100 casopisa is kategorije“istorija“ u WoS, imaju impakt faktor – najvisi: American Historical Review. Slicno je i sa mozda vaznijom bazom podataka Scopus. Ko nema prostup ovim bazama podataka moze da proveri citiranost, h-indeks i i10-indeks gore navedenih pofesora u „open access“ (vrlo inkluzivnoj) bazi podataka Google Scholar.
Srpska istoriografija u zadnjih 30 godina je za svaku osudu srpskog naroda i drzave.
Milos Kovic je svetli izuzetak lisen svake partijske ideologije i zato smeta partokratskoj ,,eliti,,.
Srbiji je potrebna zdrava i napredna istoriografija.
Hvala vam za ovaj komentar
Kovic jeste profesor ali nisu ni ovi ljudi cobani sa Prokletija. Ali i da jesu, to ne znaci da Kovic ne laze. Na sud.
Moralna gromada Ljusic tuzi Kovica. A uz njega Samardzic i Dubravka Stojanović. Onog četvrtog niko i ne zna. Povredjena im čast pa su zajedno našli advokatski kancelariju da progone čoveka sa knjigom u Oksfordu. Odvratni su.
Baš ste ga demantovali, svaka vam čast!
Uvek ce Srbija imati profesora, intelektualaca poput Kovica, Seselja i slicnih. Jasno je da su to udbini intelektualci i da im je bavljenje naukom (za koju verovatno imaju neke kapacitete) ipak sporedna stvar i paravan, za nekakvu vrstu „drustveno korisnog tkz. patriotskog rada“. Nije Kovic ovde prepoznat u javnosti zbog svojih naucnih radova, vec zbog svog propagandnog rada po udbaskim kanalima na youtube. Da se drzao samo nauke, niko ovde za njega nikada ne bi ni cuo. Prosto je on taj koji je isturen da se obracunava sa nepodobnim kolegama (Samardzic, Stojanovic), kao neko eto njima ravan (po titulama).
Porediti Seselja i Kovic Milosa je potpuno maligno, netacno i zlonamerno.
Doprinos srpskoj istorijskoj nauci Kovicevih oponenata je potpuno nepoznat (nepostojeci), ali su njihovi antisrpski stavovi veoma istaknuti duze vreme i uvijeni u toboznu borbu za njihovu istinu.
U njihovoj demokratskoj Evropi, oni takvi nebi mogli uci ni na koji fakultet a kamoli da predaju studentima jer Evropa stiti svoje istorijsko nasledje, stavove i postavke.
Ne znam zašto moj komentar nije objavljen. Napisao sam da je lep i vredan hvale uspeh prof. dr Kovića to što mu je knjigu objavio tako ugledan izdavač kakav je Oxford University Press (koliko može da se zaključi na osnovu dostupnih podataka reč je o prerađenoj disertaciji koja je odbranjena u Beogradu i u čijoj komisiji je bio i prof. dr Samaržić). Taj uspeh ne treba ni mistifikovati. Nije nedostižno, (a ni retko) da se dobar rukopis, sa pozitivnim recenzijama i finansijskom potporom objavi kod stranog izdavača. OUP je ogromna izdavačka kuća i na stotine naslova objavi svake godine. Ponavljam, lep uspeh. Sa druge strane, o rezultatima istraživanja svih aktera valja se obavestiti preko njihovih bibliografija dostupnih (uz svako ime) na sajtu Filozofskog fakulteta ili preko Narodne biblioteke. I tu se jedino saznaje ko je gde i šta objavio, a ne iz teksto dnevnih novina. Prof. dr Vlada Stanović je član redakcije časopisa Byzantinische Zeitschrift (izdaje ga Ge Gruyer – ništa manje ugledan od OUP) najuglednijeg vizantološkog časopisa. To je veliko priznanje i za prof. Sankovića, ali i za srpsku nauku. Dakle, korisno bi bilo proveravati informacije.